Balkan Magazin

Moj muž je zlostavljao našu ćerku, a sveštenik mi rekao da se ne smem razvesti

zena depresivna
Foto: Ilustracija, SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Potresna ispovest jedne majke iz Hrvatske pokazao je koliki je uticaj Katoličke crkve u toj zemlji i koliko je sistem ove članice Evropske unije neopremljen da se bori sa slučajevima seksualnog nasilja, naročito nad decom.

– On je kao kaznu dobio društveno korisni rad, a moje dete i ja već se dve godine vucaramo po institucijama, psihijatrima, veštačenjima i sistemu koji nema pojma s čim se nosi – počela je ova majka svoju ispovest za 24sata.hr.

– Niko ne zna kakve sve užase proživljava dete koje je seksualno zlostavljano, a posebno ako ga je zlostavljao roditelj, kog je do juče beskrajno voleo i verovao mu.

Ta se trauma proteže i leči godinama, pogotovo ako je dete tome bilo izloženo u tinejdžerskom dobu. I moje je dete seksualno zlostavljao roditelj, koji je takođe dobio kaznu zatvora zamenjenu radom za optee dobro.

Iako je od zlostavljanja prošlo više godina, još se nismo oporavili, rekla je žena koja se odlučila da svoju priču podeli sa javnošću kada se u javnosti saznalo da je pedofil poslat na društveno-korisni rad u Udruženje koje radi sa decom sa posebnim potrebama.

Naime, prema podacima koje je Kancelarija za uslovnu Ministarstva pravosuđa i uprave poslala državnoj pravobraniteljki za decu tokom 2021. godine, čak su 43 osuđena pedofila su umesto zatvorske kazne dobili društveno-korisni rad. Taj je podatak šokirao javnost više od vesti da je ista ta Kancelarija u dva navrata Udruženju za rad sa decom poslala pedofila na izvršenje kazne.

– Bila sam apsolutno šokirana kad sam čula da je moj bivši suprug dobio rad za opšte dobro kao kaznu, rekla je žena i dodala:

– Znači, nakon svog posla, koji neometano radi i gde niko ne zna šta je počinio, on odlazi sat ili dva na rad u neku ustanovu, gde takođe niko ne zna šta je uradio. Tamo nešto ili radi ili ne radi, zavisno od toga šta od njega traže. Nakon toga on ode kući i nastavi da živi kao da se ništa nije dogodilo i još putem suda traži svoja očinska prava, na koja uopšte ne bi smeo ni da pomisli, ali zakon kaže da on ta prava ima. Istovremeno ja sa detetom prolazim neverovatne situacije u institucijama, gde me, nakon što sam prijavila zlostavljanje, prvo uveravaju kako dete možda laže u svojim izjavama da ga je otac dirao po spolovilu, jer, kao, deca u dobi od 10 do 15 godina postaju svesna svoje seksualnosti, pa misle da su veliki, znaju lagati da su im očevi nešto uradili kako bi privukli pažnju na sebe.

Dete šalju na veštačenja psiholozima i psihijatrima, a oca pedofila niko ni za šta ne veštači, kao da je priznanjem zločina priznao i da je bolestan.

Dete mi pije antidepresive i tablete za smirenje jer ima noćne more, ali on ne mora piti ništa jer njemu nije ništa, ogorčeno je ispričala majka koja se u borbi za svoje dete obraćala za pomoć svima koji bi trebalo da budu angažovani oko tog problema, ali je pomoć mahom izostala. I ne samo izostala, njegove reči su je sledile.

– Vernica sam. U svoj toj nemoći obratila sam se svom svešteniku, da me usmeri, da me smiri. Apsolutno sam bila nespremna na ono što sam čula. Moj sveštenik me je ubeđivao da nikako ne smem da se razvedem, da će to tek onda biti problem za moje dete. Rekao mi je da, umesto toga, kažem detetu da se noću zaključava u sobu, a ja da pokušam da nastavim da budem supruga i majka, ispričala je žena.

Njeno dete je kao posledicu svega popustilo u školi, beži sa nastave, ne sarađuje sa nastavnicima i pokazuje nemar prema sebi i obavezama.

– Decu žrtve seksualnih prestupa ne štite ni škola ni centar za socijalni rad, koji zapravo uporno forsira pravo zlostavljača na viđanje deteta.

Moj im je bivši suprug stalno govorio da je on dobar otac koji želi i dalje da viđa svoju jecu, a u centru su mi govorili da on na to ima pravo. U školi su nas stalno slali kod psihologa, a mene savetovali da naučim dete da nauči da se nosi sa tim.

No kada dođete kod psihologa pa vam on u lice kaže da nije dovoljno školovan za tu vrstu nasilja i ne može ni dopreti do deteta, a kamoli mu pomoći da sve to procesuira, onda shvatite da se nalazite u sistemu koji zapravo uopšte ne postoji za decu žrtve seksualnog nasilja!

Da ne govorim o tome kako je taj isti sistem delom sklon da optuži i dete da je sve to samo izazvalo te ga time osudi na večnu propast”, ispričala je žena koja se u najgorem periodu života našla posve sama s “oštećenim” detetom na vetrometini svih udara.

– Shvatiš prvo da nemaš kome da se obratiš, a onda i da ne smeš nikome ništa da kažeš ni prigovoriš jer te sistem neće zaštititi, rekla je ona.

Kad je saznala da je njen bivši suprug dobio rad za opšte dobro umesto kazne zatvora, došlo joj je da se odseli iz mesta u kojem živi.

Nazivala je Državno tužilaštvo da pita kako je moguće da je dobio takvu presudu.

– Pitala sam državnu tužiteljku hoće li se žaliti na presudu, misleći: žena je, ima decu, razumeće da je to smešna kazna… No ona ćuti, ne zna što bi mi rekla.

Čak mi je i moj advokat rekao da bih trebalo da budem zadovoljna i da ćutim jer, na kraju krajeva, postoje i deca koja su u takvim zločinima mnogo lošije prošla.

Ljuta sam na sistem. Žene i deca nisu zaštićeni, a pedofili imaju prevelika prava. Moj bivši suprug mene može nazivati imenima, psovati, a kad ja njemu kažem da je pedofil, socijalna radnica me opomene.

Socijalne radnice uporno govore kako je on do tada bio dobar i brižan otac, vredan, njima se uvek smeška i prijatan je. Takav je spolja, sa svima fin i svi mu veruju, ispričala je majka zlostavljanog deteta naglasivši da je jedino razumevanje pronašla u udruženju za brigu o seksualno zlostavljanoj deci jer je tu upoznala i druge majke koje nailaze na iste probleme kao ona.

– Seksualni delikti prema deci su u porastu, ali Vlada nije spremna da unese rigorozne mere u zakon. Tek smo nešto malo uspeli da izmenimo u poslednjem zakonu. Nema više zastarevanja, imena im se više ne mogu brisati iz registra, a tražili smo i da minimalna izrečena kazna bude pet godina jer tako ne može da bude zamenjena radom za opšte dobro ili uslovnom kaznom, za koju smo takođe tražili ukidanje.

Izmene nisu prihvatile ni predlog da svi koji rade sa decom na bilo koji način moraju dva puta godišnje poslodavcu da donesu potvrdu o nekažnjavanju i daju potpis za proveru u registru pedofila. Dakle, registar je i dalje tajan i nikad neće biti javan. Zato i imamo situacije kao što je nedavno bila u Varaždinu, kad je profesor u školi osuđen za pedofiliju ostao da radi u školi i na kraju je ponovno počinio isto delo, rekao je za 24sata.hr Anita Papa iz udruženja Lavice, koja brine o roditeljima i žrtvama pedofilije.

Ističe i kako je dodatni problem nedostatak stručnog kadra koji je edukovan baš za rad sa decom seksualnih predatora.

– Potpredsednik udruženja u koju je smešten pedofil iz Slavonije rekao je da se radi o vrednom, dobrom, ugodnom čoveku koji, kao i svaki drugi osuđenik, zaslužuje priliku za rehabilitaciju. Javnost ne razume da su pedofili upravo takvi, ugodni i sjajno uklopljeni u društvo. Neće im na čelu pisati da vole decu. Istovremeno, izuzetno su dosledni u njegovanju svoje seksualne preferencije jer pedofilija se ne događa slučajno, a nijednom. To je poremećaj, dodaje Papa.

Izvor: Blic, 24sata

Hrvatski sud 90 pedofila poslao na društveno-korisni rad s decom i guljenje krompira

118 Shares
Share via
Copy link
Powered by Social Snap