Srbija Vesti

Detaljna ispovest glumice o traumama iz škole Mike Aleksića: I dalje osećam njegov miris

mika-aleksic
Foto: Printscreen/YouTube

Stravičnim ispovestima žrtava silovanja vlasnika škole glume Miroslava Aleksića, čini se, nema kraja. Svakoga dana mediji objavljuju monstruozna iskustva mladih devojaka koje su zločin prijavile policiji.

Poslednja u nizu je ispovest jedne dvadesetogodišnje studentkinje glume, koja je želeći da ostane anonimna u javnosti, svoju priču podelila sa novinarima Novosti.

Ističe da je godinama trpela psihičko maltretiranje i vređanje, a na kraju i jednu čitavu seriju silovanja.

– Počelo je dve nedelje nakon mog 18. rođendana. Kao da je sačekao da budem punoletna, iako su druge devojke bile i mlađe kada ih je napastvovao. Kada je sve to počelo, povraćala sam, smršala sam 11 kilograma. Osušila sam se. Nisam povraćala samo posle časova, dešavalo se i u toku dana. Svaki obrok bih povratila – opisuje ova devojka.

Baš u tom periodu, prekinula je vezu sa dečkom koji je poput njenih najbližih drugarica, primetio da se nešto čudno dešava i da nije više ista devojka. Priznaje da se nije ni družila ni izlazila i totalno se povukla u sebe.

Mlada devojka opisala je koliko poverenja i poštovanja je imala za svog učitelja, od koga je sa divljenjem prihvatala svaki savet verujući da je dobronameran.

– Kada me je prvi put odveo u kancelariju (u prostorijama škole glume), dve nedelje nakon mog punoletstva, sećam se da je ceo čas pričao o ženskom samopouzdanju i fatalnim ženama. Pričao je kako žensko samopouzdanje ne postoji, kako može da ga odnese vetar, da pukneš prstima i žena padne. Sve vreme me je gledao u oči. Imala sam u tom momentu nula samopouzdanja zbog njega, ali nisam tada ni bila svesna. Gledala sam ga s divljenjem! Mislila kako on sve zna i kako sve vidi – objašnjava dvadesetogodišnja studentkinja glume.

– Procenio je i on to i odveo me u kancelariju, gde mi je rekao da ćemo raditi na mom samopouzdanju i da će on meni da pomogne. On je veoma inteligentna osoba, prepametan čovek koji je pripremio savršen zločin – kaže žrtva u svojoj ispovesti.

Devojka je takođe detajno opisala jeziv osećaj nakon tih zlostavljanja u ozloglašenoj susednoj kancelariji. Objasnila je i kakvo je strahopoštovanje Aleksić usadio svojim učenicama, koje su se plašile da ga ipak ne razočaraju, te se ona iznova vraćala na časove kod svog zlostavljača.

– Kada bi se to dogodilo, ja sam se tuširala 10 puta. Bez preterivanja, 10 puta. Uđem u kadu, istuširam se, izađem, pa se vratim u kadu jer moram to da sperem sa sebe. Znala sam da nije normalno da me dira neko od 66-67 godina, bilo mi je odvratno, ali i dalje nisam sumnjala da ima bilo kakve namere koje nisu pedagoške i za moje dobro. To je taj bolesni strah da ti njega ne smeš da razočaraš, nikako! Vraćala sam se na te časove, jer sam se plašila da on ne pomisli da zbog toga nisam došla. To je do te mere išlo – kaže ova studentkinja.

Ona i danas ima traume, često oseća Aleksićev miris i priviđa joj se na ulici, iako ga nije videla skoro dve godine.

– Da nas je neko napao na ulici i odveo u podrum, možda bismo uspele da se odbranimo, ali ne i od njega. Upravo je to proizašlo iz onoga kako nas je vaspitavao. Jer, on nas je vaspitavao. Ni roditelji, ni škola, ni prijatelji… On je bio ključni mentor – prepričala je

Prokleti utorak

Ona dodaje da su se silovanja najčešće dešavala utorkom, a da ukoliko bi zlostavljanje izostalo jedne ili dve nedelje pomislila bi da je sve gotovo i da će se vratiti u normalu.

– Ponekad bi propustio jedan ili dva utorka i pomislila bih da to prestaje, da će sve ponovo biti kako treba… A onda te opet pozove u kancelariju. Sećam se tog bolesnog straha svaki put pred odlazak u tu prostoriju. Bila sam šef grupe, stajala sam u sredini i na kraju časa izgovarala molitvu “Očenaš”. Sve vreme sam čekala hoće li mi prići da mi kaže da ostanem, noge su mi se tresle – ističe.

Dodaje da su silovanja prestala kada se završila tzv. škola glume, odnosno kada su joj pomoć i podršku ponudile strarije koleginice

– Bio je maj, a sve je počelo u novembru. Sedela sam u kafiću sa dve drugarice. Za stolom pored bile su dve koleginice, koje su znale da se u toj školi nešto dešava. Prišle su nam, pitale su kako idu pripreme i da li se nešto dešava u kancelariji. Kao da sam jedva čekala da me to neko pita, pukla sam, počela da plačem… Onda me je kontaktirala jedna starija koleginica. Govorila mi je da nikako ne idem na poslednji čas. Ipak sam otišla, to je taj bolesni momenat, ali dogovor je bio da se pred kraja časa one pojave i spreče ga da me odvede u kancelariju. Tako je i bilo. To je bio moj poslednji susret s Mikom. Izletela sam niz stepenice, ispred škole, u Knez Mihailovu, i opet sam povraćala. Bilo je to olakšanje pomešano sa strahom, jer sam se plašila da može da se nastavi, da će uspeti da dođe po mene i kad više ne budem u studiju – završava ispovest mlada studentkinja glume.

Bajagu optužili da je podržao Aleksića i istovremeno silovanim glumicama posvetio pesmu. Sve je obična besmislica

Redakcija

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link