Magazin Vesti Novi Sad

Intervju: Semjuel Bišop, baletski igrač zaljubljen u Novi Sad

Šta je najteže za tebe u baletu?

– Za razliku od balerina, mi ne moramo da stojimo na vrhovima prstiju, što je tehnika en point. Ali sa druge strane, muškarci moraju da imaju viši skok i moramo da budemo dovoljno jaki da možemo da podignemo balerine. Na sreću, ja do sada nisam nisam imao povreda, imam bolove često, ali naučio sam da prepoznam šta je tzv. dobar bol, kao kad izađeš iz teretane. Sad znam kada je taj bol znak da treba da nastavim sa intenzivnim vežbanjem, a kada je to znak da malo usporim.

Koja je razlika između engleske baletske scene i srpske?

– Za većinu ljudi razlike nema, suština je ista – balet je balet bilo gde na svetu. I to što je univerzalan je sjajno, Međutim, primetio sam male razlike u samom stilu. Na primer, u Engleskoj učio sam tehniku RAD što je engleski stil Royal academy of Dance, a ovde uče tehnike sa više ruskim stilom. U suštini je sve to isto i razlike su toliko male da ih može primetiti samo neko ko stvarno poznaje balet. To je takođe razlog zbog kojeg sam želeo da putujem van Engleske i učim o baletu, da iskusim nove stvari i naučim više. Volim da mislim da me činjenica da poznajem oba stila čini boljim plesačem, jer ovako mogu iz različitih stilova da uzmem ono što meni odgovara i stvorim svoj stil.

Koja ti je omiljena uloga koju su plesao do sada?

– Zapravo mi je Nik na visokom mestu, iz mnogih razloga. Dosta je dramatična uloga, a prošle godine sam plesao ulogu Romea iz Romea i Julije što je jedna od najvećih uloga koju muškarac može da dobije. To je bila prva čast za mene

Plesao si je na dan kada je obeležavalo 400 godina od Šekspirove smrti. Uzevši sve u obzir, i težinu uloge i taj poseban dan, da li možeš da se setiš da li si imao tremu?

– Pre izvođenja, uvek imaš malu tremu, ali vežbanjem naučiš da zauzdaš strah. Malo treme je zapravo i dobro, e rte tera da budeš najbolji što možeš. Čim izađeš na pozornicu sav strah nestaje i spreman si da pokažeš sve što znaš. Nadaš se da ćeš sve uraditi onako kako si radio na probama, jer u suprotnom budeš razočaran. Svakako je to sve deo uživanja u plesu uživo pred publikom jer nikad ne znaš šta može da se dogodi.

Da li postoji neka uloga koju baš priželjkuješ da igraš, a do sada nisi imao prilike?

– Imao sam sreće, jer sam oduvek želeo da igram karakterne uloge, a takve sam i dobijao, kao što su Tibalt iz Romea i Julije, Hilarion iz Žizele i druge, koje nisu glavne, ali koje pomažu da se ispriča priča. Meni su negativci malo zanimljiviji. Veoma sam srećan što sam imao priliku sve to da plešem uz uloge Nika i Romea. Svaki put kad dobijem novu ulogu, za mene je to novi izazov i učenje nečeg novog. Poenta je da volim da plešem pa volim i sve nove uloge. Svaki put kad učim novu ulogu, ja naučim i nešto više o sebi.

Pored toga, igrao si u baletu Ko je najmoćniji na svetu, što je balet za decu. Kakvo je to bilo za tebe?

– Bilo je veoma zabavno. (smeh) Deca ponekad zaborave gde su pa dok in a sceni možeš da uh čuješ kako tapšu, smeju se i navijaju. Velika je čast igrati jer uvek možeš da vidiš da oni zaista cene to što radiš za njih.

ko_je_najmocniji_na_svetu
Foto: Srđan Đurić

Kako puno vežbaš i dosta si zauzet u pozorištu, kaži nam provodiš svoje slobodno vreme u Novom Sadu? Otkrij nam i neku zanimljivu anegdotu.

– Volim proleće i leto, volim da budem napolju, a kad imam slobodan dan tu je štrand, Petrovaradin, idem na salaše, da se opustim i odmorim.  S obzirom na to da tokom sedmice radim puno, pokušavam da slobodan dan provedem maksimalno se opuštajući. Ne izlazim toliko uveče, više posećujem kućne sedeljke i slično. Prvi put kad sam došao u Novi Sad, saznao sam za rakiju. I to je bilo zanimljivo iskustvo, nisam znao koliko je zapravo jaka. Bio sam kod prijatelja i pio sam brže nego što je trebalo, a on je bio pravi srpski domaćin, koji mi je neprestano dopunjavao čašu, pa sam morao da napustim druženje nakon samo 45 minuta. Narednih par dana imao sam zanimljiv mamurluk. (smeh) Sad sam pažljiviji i znam kako da je pijem.

sam_bishop
Foto: privatna arhiva

I za kraj, kaži nam dokle si stigao sa učenjem srpskog jezika?

– Kada sam stigao, nisam odmah počeo sa lekcijama, u pozorištu sam naučio srpske reči kao što su napred i nazad, ali što sam duže bio ovde više mi se sviđalo, pa sam počeo da učim jezik. Moja devojka je Srpkinja i ona mi dosta pomaže, veoma je stprljiva i radi sa mnom. Padeži su mi malo komplikovani, ali kao i s a težim rečim, vežbam puno i bolji sam nego što sam bio. Voleo bih da naučim srpski, jer se sve više osećam kao da pripadam ovde i sve više se osećam kao Novosađanin. A što se težih reči tiče, najbolje ih učim uz srpsku muziku.

Navedi nam neki primer?

– Znam dosta srpskih pesama, ali mi se posebno sviđa pesma Da li bi prala naše gaće mače (smeh).

Pročitajte intervju sa operskim pevačima

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

A

Aleksandra Aleksić

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš