samuel_bishop_balet
Foto: Aleksandar Ramadanvić

Mladi Englez Semjuel Bišop u Novom Sadu je već dve godine, a publici je poznat iz uloga koje je za njih plesao na baletskoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Između ostalog, trenutno igra Nika, mladog pisca iz baleta Grk Zorba koji je Novosađanima dobro poznat budući da je staru produkciju ovog baleta videlo 120.000 ljudi, od 1994. do 2013. godine. Nova verzija ima izmenjene kostime, delove scenografije i koreografije, a sve vodeće uloge igraju i novi igrači, među kojima je i Semjuel. Za Luftiku kaže da je u Novi Sad došao prvenstveno želeći promenu, a otkriva nam i više o svom doživaju grada, baleta, razlikama između engleskog i srpskog baletskog stila i još mnogo toga drugog.

Pre dve i po godine si došao u Novi Sad jer si želeo promenu. Šta je ono što te je privuklo i da ostaneš?

– Stvarno mi se sviđa Novi Sad i Srbija. Od svega mi se najviše sviđa kako je grad miran, a tek ljudi… Svi su tako fini, kako na ulici, tako i u pozorištu. Atmosfera je zaista divna, i zato sam veoma srećan što sam ostao, a to je razlog što i dalje želim da živim ovde. Za mene je sve i dalje novo i uzbudljivo, stalno igram nove stvari kako što je Nik iz baleta Grk Zorba. Zaljubio sam se u grad i u ljude. Do sada nisam imao vremena da putujem po Srbiji, zbog obaveza u pozorištu, ali svakako planiram da posetim što više, ne samo Srbiju, već i celu bivšu Jugoslaviju.

Iako je u pitanju balet koji se dugo igrao na sceni Srpskog narodnog pozorišta, postoje neke izmene, a imali ste samo mesec dana da pripremite sve. Budući da igraš karakternu ulogu, mladog pisca Nika, koliko je teško bilo pripremiti tako nešto, istovremeno biti i tehnički precizan i preneti suštinu jednog takvog lika?

– Iako je produkcija stara gotovo 20 godina, ovoga puta su svi vodeći plesači novi i postoje neke izmene. Pripremiti tako nešto za mesec dana je zaista teško, imali smo dosta proba i provodili smo po cele dane u pozorištu, ali smo bili veoma produktivni. Kada se rade karakterne uloge ključ je pronaći balans. Svaki dan smo vežbali, a ideja iza toga je da se podigneš na taj nivo da ne moraš da misliš o tehnici dok je izvodiš, da možeš da se koncentrišeš na glumu. Tako da se veliki deo posla zapravo obavlja pre izvođenja, samim vežbanjem da na sceni možeš jedino da se koncentrišeš na glumu.

grk_zorba_2
Foto: Aleksandar Ramadanvić

Kad sumiraš utiske, kako si zadovoljan premijernom izvedbom nakon svega?

– Kad je reč o premijeri, tu je uvek pristutno dosta stresa i iščekivanja, očekivanja su velika i želiš da pokažeš šta sve umeš. Tako da stavljaš veliki pritisak na samog sebe. Bio sam zadovoljan i bilo je divno čuti koliko se publici dopalo i to je zaista prava nagrada. Ali teško je biti u potpunosti zadovoljan, jer uvek postoji nešto što si mogao bolje da uradiš,

Budući da postoje neke sličnosti između lika kojeg igraš u baletu i tebe, na koji način si ti pristupio Niku u Grku Zorba?

grk_zorba_1
Foto: Aleksandar Ramadanvić

– Nikova situacija je priličino slična mojoj –  Nik je Englez koji dolazi u novu zemlju i suočava se sa novom kulturom, pri čemu mu je sve novo i drugačije. Ali do kraja predstave, uz Zorbasovu pomoć on pronalazi način da zavoli tu novu zemlju i ljude… Tako sam i ja Englez u Novom Sadu koji se u potpunosti zaljubio u Novi Sad. Stoga mi nije teško identifikovati se sa Nikom. I baš sam se obradovao kad sam dobio ulogu. Uz to sam veoma sam srećan što sam imao priliku da plešem sa Anom Đurić, koja je odlična balerina i pravo je zadovoljstvo plesati sa njom. Kad plešem sa njom, ona uspe da izvuče najbolje od mene na sceni.

Ispričaj nam nešto više o svojim baletskim počecima.

– Počeo sam da treniram balet sa deset godina u lokalnoj baletskoj školi u Engelskoj. Sa 11 godina sam otišao u internat, u kojem sam imao široko obrazovnje iz dramskih umetnosti, učili smo muziku, glumu, razne vrste plesova i tu sam ostao sedam godina. Ujutru bih vežbao matematiku, učio istoriju i druge predmete, a popodneva su bila rezervisana za časove plesa. Bilo je teško, ali sam naučio sve što mi sada koristi. Nije bilo puno slobodnog vremena niti spavanja.

sam_bishop_1
Foto: privatna arhiva

Da li drugačije sada?

– Sada je malo drugačije, ali sam i dalje dosta zauzet. Konstantno vežbamo i pripremamo se za dalje, imali smo Grka Zorbu, pa Labudovo jezero, pa opet Grka Zorbu, pa Krcka oraščića i tako dalje. Svaki dan vežbamo, osim nedeljom.

Pošto si imao široko obrazovanje i balet nije jedino što umeš da igraš, na koji način koristiš ta znanja danas?

– Učili smo sve više različitih vrsta plesova, ali balet je moj omiljeni. Meni sva ta znanja služe u smislu da pokušavam da u svoj ples ubacim ponešto od svega što sam naučio iz svih plesova. Veoma je važno da igrač izgradi svoj stil. Osnove su bitne, ali publika ne želi da posmatra robote koji plešu, bez obzira na to koliko su tehnički dobri. Važno je da kod plesača možeš da vidiš dušu.

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here