Magazin

Zaboravljene erotske igre Balkanaca – 1.000 godina pre seksualne revolucije

gonjanje

Iako je ustaljeno mišljenje kako su naši stari bili čedni i konzervativni kad je reč o seksualnosti, ljubavne igre gonjanja i liganja, koje su bile poželjne u društvu, govore drukčiju priču.

Seksualna igrica gonjanja trajala je gotovo 1.000 godina, a u raznim varijantama u Lici, Dalmaciji i Bosni zadržala se sve do 70-ih godina prošlog veka.

Gonjanje je bilo simulacija seksualnog odnosa bez penetracije između mladića i devojke. Događalo se u vreme prve ispaše stoke, kad su devojke odlazile da čuvaju životinje. Tad bi počele glasno da pevaju kako bi dale do znanja mladićima u blizini da su napolju, te da su spremne za seksualnu igru. Lovili bi se na livadi, a zatim bi se počeli trljati i raditi sve ono što se i radi u seksu, međutim, bez penetracije.

U ruralnim sredinama Dalmatinske zagore gonjanje se izvodilo na livadi, a u Lici ovakav čin, uz blagoslov samih roditelja, odvijao se u kući tokom prela, pred svima.

Gonjanje je bilo poželjno u društvu, što se neka devojka više “gonjala” bila je poželjnija. Naime, mnogi roditelji su plaćali mladićima da gonjaju njihove kćeri, jer je bila velika sramota u selu ako se sve devojke gonjaju, a jedna ne.

Isto tako trebala se poštovati odluka devojke. Ako je dotična želela prekinuti gonjanje ili nije bila zainteresovana, mladić je morao prestati sa svim seksualnim aktivnostima, koje nisu uključivale penetraciju. Inače, ako se pročuje u selu da nije prestao, pratio ga je zao glas do kraja života.

Retko kada je dolazilo do trudnoće nakon gonjanja zbog straha i osude sela. Ako bi devojka ostala trudna nakon ove seksualne igre, na nju bi spala sva krivica.

Devojčino poštenje proveravalo se uz pomoć još jedne seksualne igrice, koja se zvala “liganje”.

Cura bi otišla spavati na seno u štalu, a mladić bi je počeo ‘ometati’. Bilo je dozvoljeno sve osim penetracije, a ona koja bi ipak tome podlegla više nije bila na dobrom glasu. Ona koja nije dozvolila penetraciju bila bi na ceni i među prvima bi se udala.

Četvrtkom i nedeljom liganje su činile s momcima koji ih zanimaju i za koje će se možda udati, a u ostalim danima to su činile s momcima koje nisu baš želele za sebe. Pa ipak primile su ih k sebi kako bi prkosile onima za koje su bile zainteresovane.

Crkva i župnici bili su izrazito protiv ovakvih seksualnih igrica, što potvrđuje i pismo u kojem župnik grabovački 14. marta 1889. godine piše biskupu fra Paškalu Buconjiću sledeće:

“… Ako ove godine po krizmu dođete u ove župe, vrlo je potrebito da u ovoj župi govorite protiv psovki, gonjanju, uskakanju, nevođenju djece k misi, i nemolenju.”

Dok su gonjanje i liganje predviđali simulaciju seksa, strndžanje je označavalo društveno prihvatljiv oblik predbračnog polnog odnosa. Do njega bi dolazilo prilikom plesa u kolu, kad bi devojka povezanih očiju morala udariti mladića, a ako ne bi znala koga je udarila, taj bi imao pravo od nje tražiti seks, što bi se dogodilo na obližnjem skrovitom mestu. Nakon toga oboje su mogli nastaviti igru i imati više odnosa s različitim osobama, u jednoj noći.

O vlaškom običaju otkopavanja pokojnika malo se zna, jedinstven je u svetu i garantuje put u Raj

generic vignette (DESK luftika.rs)
Share via
Copy link