“Na slici svi kao manekeni, a danas vepar do vepra”: Fotka iz 70-ih kao bolan podsetnik na pandemiju gojaznosti

Fotografija plaže iz sedamdesetih godina prošlog veka, objavljena na Fejsbuk grupi “Nostalgija” bio je mnogima povod da se prisete “lepših vremena”. Mnogima je zapala za oko linija tadašnjih kupača, piše Blic žena.

Gotovo svi na toj fotografiji deluju vitko – kako žene, tako i muškarci.

– Nekad su svi jeli sve i bili mršavi. Danas većina jede zdravo, a svi debeli. Može li iko razume? – jedan je od komentara ispod fotografije.

– Na slici kao manekeni, a danas vepar do vepra, pametnom dosta – navodi se u drugom.

I svi postavljaju isto pitanje – zašto je to tako?

Doktorka medicine i klinički nutricionista, Olga Ličina, svojevremeno je ispričala šta je uslovilo da se životne navike promene i da li je tačno da se danas mnogo više ljudi bori sa kilogramima.

– Batut nema najažurnije podatke, ali prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije svaki peti čovek se bori sa gojaznošću, a svaka treća osoba ima problema sa prekomernom težinom. Primetan je trend rasta broja ljudi koji se bore sa viškom kilograma. Razlog zbog kojeg nema gojaznih ljudi na fotografiji je dostupnost hrane, jer sedamdesetih nije bilo tako veliki broj lanaca brze hrane. Danas vam je na svakom koraku dostupna neka vrsta hrane – od restorana, preko pekara, pa do brze hrane – objašnjava nutricionistkinja.

Ona navodi da je poražavajuće što sve više dece pati od gojaznosti.

– Problem počinje već u trudnoći, a nastavlja se po rođenju deteta. Istraživanja su pokazala da majke koje ne doje decu najčešće pate od gojaznosti. Takođe, treba voditi računa kojim redom se uvodi hrana deci i izgebavati da se u najranijem dobu dodaju šećer i so – dodaje dr Olga Ličina.

Jedna od tema koju su pokrenuli u komentarima na Tviteru je da li je promovisanje plus-sajz manekenki i oblina, ujedno dalo legitimitet da se veći broj kilograma smatra zdravim.

– Prihvatanje sebe po strani, mi ne možemo svi da izgledamo isto, zbog različite građe i konstitucije tela. Ali ako kilogrami dovode do zdravstvenih smetnji, onda je to problem. Postoji i druga krajnost, osobe koje preterano idu u teretanu i koriste praškaste proteine koji mogu delovati kao trenutno dobro rešenje, ali pitanje je šta će biti sa bubrezima i jetrom u budućnosti.

Dobra stvar je što je u poslednjih desetak godina sve veći broj ljudi zainteresovan za zdraviji način ishrane i što traže alternativu za nezdrave navike, zaključuje dr Olga Ličina.

Izvor: Blic žena

Svako 3. dete u Srbiji je gojazno, pedijatar objašnjava gde roditelji najćešće greše