Magazin Srbija

„Vrh vlasti u Srbiji u uskoj vezi sa organizovanim kriminalom“

dileri-policija

„Hapšenje Veljka Belivuka i afera „Jovanjica“ obeležili su 2021. godinu u Srbiji i nedvosmislemno ukazali na vezu najviših državnih funkcionera i organizovanog kriminala“, podvučeno je u izveštaju američke organizacije „Fridom haus“ o zemljama u tranziciji.

Srbija je, dodaje se, nazadovala u borbi protiv korupcije, a primetan je i pritisak na pravosuđe.

Jedan od ključnih događaja koji je ukazao na povezanost predstavnika vlasti i organizovanog kriminala bilo je hapšenje grupe Veljka Belivuka, koja je optužena za ubistva, a o kojim vezama su godinama pisali istraživački mediji, piše u ovogodišnjem izveštaju organizacije „Fridom haus“.

„Eksplicitne fotografije i video snimci torture, mrtvih žrtava i unakaženi delova tela prikazani su u više navrata na televiziji i u novinama, kao i na konferenciji za novinare predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina…Ovaj događaj je shvaćen kao pokušaj šokiranja i zastrašivanja javnosti kao i dokazivanje spremnosti vlade da se bori protiv organizovanog kriminala“, piše u ovogodišnjem izveštaju.

„Fridom haus“ podseća da je Belivuk kasnije rekao da se sastao sa predsednikom Vučićem i da mu je pružao usluge.

U izveštaju se kao važni događaji kada je u pitanju borba protiv korupcije i kriminala spominju i hapšenja Aleksandra Jovičića iz Srpske napredne stranke koji je bio na čelu beogradske opštine Palilula, i istraga o plantaži marihuane „Jovanjica“ čiji je vlasnik Predrag Koluvija.

„Istrage u svim ovim slučajevima su u toku, ali optužbe među rukovodstvom SNS-a i njegovim unutarstranačkim borbama ukazuju na umešanost nekih visokopozicioniranih predstavnika vlasti u organizovani kriminal i korupciju“, ocenjuje „Fridom haus“.

Ističe se i da su brojni postupci postavili pitanje o nezavisnosti tužilaštva i sudova uključujući tu slučajeve Belivuk, „Jovanjica“ i nerešene slučajeve policijskog nasilja sa julskih protesta 2020.

„Fridom haus“ ukazuje i na pritiske na pravosuđe, a posebno izdavaja upravo „Jovanjicu“ i ističe neobičnu podršku koju Predrag Koluvija dobija iz Srpske napredne stranke. Ovo, kako se navodi u izveštaju, budi sumnju o vezama predstavnika države i vladajuće stranke sa plantažom marihuane i švercom droge.

„Predsednik Vučić javno je umanjio krivicu Koluvije i branio njegovo puštanje iz zatvorskog u kućni pritvor. Još kontroverznije je to što advokat Vladimir Đukanović koji brani Koluviju član SNS-a i Visokog saveta sudstva koji imenuje tužioce i sudije“, istaknuto je u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje i na kontroverze u imenovanju na funkcije pojedinih osoba u pravosuđu poput Zagorke Dolovac koja je dobila treći mandat kao republički javni tužilac i povrh brojnih kritika na njen rad zbog neprocesuiranja visoke korupcije. Problematično je, kako se navodi, i imenovanje Jasmine Vasović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, budući da nije bilo konkurencije i da je bila jedini prijavljeni kandidat.

„Fridom haus“ pominje i KRIK-ove istraživačke priče iz međunarodnog istraživanja „Pandorini papiri“ u kojem je otkriveno da je ministar finansija Siniša Mali definitivno bio vlasnik 24 stana u Bugarskoj, kao i da je ministar Novica Tončev krio ofšor kompaniju od Agencije za borbu protiv korupcije. Navodi se, međutim, da ova istraživanja nisu donela nikakve pravne posledice.

Podseća se i na nezavidan položaj novinara u zemlji i to da veliki problem i dalje predstavljaju pretnje i napadi na novinare. Sa najozbiljnijim napadom se, kako navodi Fridom haus, suočio KRIK, kada su „predstavnici vlasti i provladini mediji bez dokaza optužili novinare KRIK-a za povezanost sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka”. Problem za medije predstavljaju i SLAPP tužbe, one kojima cilj nije zadovoljenje pravde već onemogućavanje novinara da rade svoj posao, kao i državno finansiranje medija. Više o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Izveštaj „Zemlje u tranziciji“ procenjuje stanje demokratije u bivšim komunističkim zemaljama u regionu od Centralne Evrope do Centralne Azije.

U „oceni demokratičnosti“ ovog izveštaja Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za dva posto.

Procenat demokratije se izražava do 100, pri čemu 0 predstavlja najniži, a 100 najviši nivo demokratije. Srbija ima 46 i spada u režime koji nisu demokratski, već hibridni – koji kombinuju odlike demokratskih i autokratskih i odlikuju ih slabe institucije i izazovi ostvarivanju političkih i građanskih prava.

Izvor: Krik

Srbija na visokom 2. mestu u regionu – u korupciji, kontroli medija i nepoštenim izborima

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

699 Shares
699 Shares
Share via
Copy link