Balkan Magazin

“U sukobu 2 Beograda zadrti je jači”: Utisci hrvatskog novinara sa Evroprajda

Evroprajd beograd
Foto: Index / Željko Porobija

Bura koja se podigla oko Evroprajda, koji je ipak održan za vikend u Beogradu, iako ministar policije Aleksandar Vulin tvrdi drugačije, kao i litija i skupa desničarskih grupa, čiji je cilj bio da se on spreči, i dalje se ne stišava.

Glavni grad je bio totalno paralisan nekoliko sati, desničarski huligani su se sukobili sa policijom, a odjeke sudara “dve Srbije” propratili su i svi mediji u regionu.

Kolumnista hrvatskog “Indexa”, Željko Porobija, bio je na licu mesta i njegovo viđenje događaja sa Evroprajda vam prenosimo u celosti.

Sedmica  je otišla u sasvim drugom smeru i na Pristaništu istovarila putnike.

“Zadnja stanica! To je zbog … prajda!”, viknuo je vozač s posebno prezrivim naglaskom na prajd. A već sto metara dalje, najmanje dva kilometra od mesta okupljanja, stajalo je desetak policajaca. Njihovi kordoni stoje iza metalnih ograda koje su postavljene na svim prilazima Skupštini. Već se pitam da li ću uopšte tamo stići, piše Index.hr.

Ne šetaju oni koji se mole

Pridružujem se usput beogradskim kolegama, kažu da će pokušati da pronađu neki slobodni prolaz. Ima ovde zgrada sa prednjim i zadnjim ulazom, pa se odjednom nađeš u paralelnoj ulici. Gde smo se ono provlačili 1992. godine, kada smo demonstrirali protiv Slobe?

Odjednom, pored nas prolazi grupa za koju sam odmah shvatio da su učesnici Prajda. Intuitivno sam krenuo za njima, možda oni znaju kako da dođu gde treba. Penju se ulicom Kneza Miloša, ali i tamo nas čeka ograda sa policajcima.

– Ko se moli, ne šeta! Ko se moli, ne šeta! – viče za nama neki bradati tip. Samo se ti nadaj da i među vašima nema gejeva, mislim u sebi.

Dolazimo do ograde i – gle čuda – policajci nas propuštaju. Uz nešto malo formalnog pretresa, sasvim su korektni prema nama.

Gej Srbin, heteroseksualna majka i Australijanci u kožnim uniformama

Pred Ustavnim sudom je veselo, baš kao što je uobičajeno na paradama ponosa.

– Nisam gej, majka sam dvoje dece, ali sam došla da pomognem da Srbija proširi svoj um”, govori u kameru jedna mlada žena.

– Ja sam Srbin i gej – nadovezuje se neki mladić kraj nje, pa dodaje: – Oduševljen sam da nam dolaze i ljudi koji nisu gejevi.

Potom dvoje novopečenih prijatelja grle. Valjda bi trebalo da bude normalno da se heteroseksualci i homoseksualci druže. Barem meni nije bio problem da se družim sa homoseksualcima.

Neka dvojica Austrijanaca ljube se pred kamerama (dva minuta ranije sam nakratko razgovarao sa njima), obučeni u nešto što liči na kožne uniforme.

“Noch einmal! (Još jednom)”, zamolio sam ih, jer nisam na vreme stigao. Bez problema su to ponovili.

Neki kontrademonstranti nakratko su upadali u ograđen prostor, ali policija ih je odmah odstranila, pa nismo stigli da ih snimimo.

Učesnicima povorke zabranjen ulazak u restoran

Kiša povremeno baš pljušti. Pripadnici obezbeđenja žele da se sklone u restoran “St Mark’s Place”.

– Ne može! Ne dam vam da ovde uđete! – viče gazda restorana. Nebulozno objašnjava da je on protiv ovog okupljanja i da u restoran ne pušta ni učesnike skupa ni pripadnike obezbeđenja, već isključivo policajce koji moraju da dežuraju.

– Mora se nešto uraditi protiv ovoga. To je moj protest! – dodaje ponosno čovek, koji je svom restoranu dao englesko ime.

I koji nosi ime po obližnjoj crkvi svetoga Marka, pred kojom radikalni vernici imaju svoj kontramiting. Nose velik drveni krst, kao da su spremni da nekog mlatnu njime. Zvona svako malo zazvone, a u trenutku kad je povorka ponosa krenula, zvonila su najjače, jedno deset minuta bez prestanka.

Crkva je takođe ograđena policajci su i ispred nje i ispred ograde.

Neki iz povorke ponosa prilaze ogradi i dobacuju okupljenim ekstremistima pred crkvom. Ovi drugi, u dobrom starom maniru, uzvraćaju psovkama i pretnjama. I to je sve što i jedni i drugi mogu da učine.

Seksualni rad je posao

Tašmajdan je na svega deset minuta hoda. Ulazi se organizovano, pripadnici obezbeđenja nenametljivo rade svoj posao.

Sex work is work! Sex work is work!“, ponovno viče jedna grupa na ulazu u stadion jednu od parola na prajdu. Iskreno, ne razumem baš tu poruku a nije problem ni u mom znaju engleskog jezika.

Prvo, ne razumem one koji misle da je prostitucija  samo još jedna vrsta uslužne delatnosti. Još manje shvatam kakve to veze ima sa gej ponosom.

Dva didžeja vrlo brzo uspevaju da nateraju prisutne na ples. Dobro, ne mene, jer niti sam dobar u tome, niti volim taj savremeni pop. Ali neka se ljudi zabavljaju kako žele. I neka ljube koga hoće.

“Dobili bi po p**ki u Hrvatskoj ili Bosni”

Pri povratku, zastajem kod Beograđanke, ima dobar i besplatan wi-fi signal. Dok čitam poruke, slušam razgovor dvojice, prosto rečeno, običnih ljudi.

– A zašto ne šetaju po Hrvatskoj ili Bosni, nego baš kod nas? – pita jedan.

– Zato što bi tamo dobili po p**ki”, stručno objašnjava drugi, valjda nesrećan što nisu dozvolili ekstremistima da mlate učesnike povorke. Da ih gađaju topovskim udarima. kao što su gađali policiju.

Sukob dva Beograda

U tom trenutku me zove školska drugarica, čudi se kako sam uopšte uspeo da prođem. Mnogima je prolaz jednostavno bio onemogućen, uključujući i nju.  A htela je samo da dođe i pruži podršku.

Postoje dva Beograda. Jedan ću doživotno voleti, drugi sam zauvek napustio još pre trideset godina. Juče su se ponovo sudarili i imam gadan utisak da je zadrti deo i dalje debela većina.

Izvor: Index.hr

Na novosadskom naselju Detelinara peku jagnje zbog zabrane šetnje na Evroprajdu (VIDEO)

OGLAS

21 Shares
Share via
Copy link