Umesto klasične sahrane, drvenog sanduka, betona i mermernih nagrobnih spomenika, možda postoji pametniji način da naše beživotno telo odigra još jednu plemenitu ulogu i kada nas više ne bude.
Naime, italijanski dizajneri osmislilu su takozvane organske kapsule, odnosno sanduke. Jajastog su oblika, napravljeni od bioplastike skroba zvog čega se mogu smatrati biorazgradivom urnom u koju se stavlja pepeo ili telo osobe u fetalnom položaju. Zatim se kapsula vezuje za koren drveta, zakopava ispod posađenog drveta, a na taj način vaši ostaci još neko vreme hrane stablo i pomažu mu da se razvija.
Tvorci ove ideje i čitavog projekta za nastavak životnog ciklusa i nakon što osoba premine su Ana Citeli i Raoul Bretzel. Svoj krajnji proizvod nazvali su “Capsula Mundi”.
Njihov cilj? Stvoriti groblja puna drveća, a ne nadgrobnih spomenika. Ideja vodilja bila je ekološka, smanjiti otpad i od smrti stvoriti sasvim novi život.
Ideja za “Capsula Mundi” došla je 2003. godine, kada je par video tone nameštaja razbacanih po zvaršetku čuvenog milanskog sajma dizajna, „Salone del Mobile“.
– Bilo je to veliko takmičenje u dizajniranju novih stvari, ali skoro niko nije mario za budući uticaj ili da li će neko zaista koristiti ove stvari. Počeli smo da razmišljamo o projektima koji bi mogli imati ekološki aspekt. Smrt je deo našeg života, ali na sajmovima dizajna niko ne brine o tome jer je to jedna strana našeg života koju ne želimo da gledamo. Ne volimo da razmišljamo o smrti kao o delu života – rekao je Bretzel.
Bakterije u zemljištu prvo razgrađuju bioplastiku, a zatim pepeo ili telo postepeno dolaze u kontakt sa zemljom, ne menjajući dramatično njen hemijski balans.
Dok sahranjivanje pepela može biti ekološki prihvatljivo, kremacija ima svoje kritičare: „To je proces koji zahteva energiju.“
Povrh toga, starije zubne plombe mogu da ispuštaju zagađujuću živu, zbog čega su neki krematorijumi instalirali filtere za živu.
Iako bi sejanje semena na vrh kapsule moglo zvučati kao atraktivan koncept, Žaklin Ejkenhed-Peterson, vanredni profesor na Odseku za nauku o zemljištu i usevu na Teksaškom A&M univerzitetu, predlaže da se koriste zrelija stabla.
– Pošto će se zakopano telo raspasti u roku od godinu dana, hranljive materije se oslobađaju u tlo prilično brzo, tako da bi drvo pristojne veličine posađeno na vrhu bilo ključno. Oslobađanje i prihvatanje ovih hranljivih materija je takođe važno za zaštitu podzemnih voda – rekla je ona pre nekoliko godina za CNN.
Kupovaćemo vodu, jesti hranu kojoj je u EU istekao rok i udisati sumpornu kiselinu – Ustani Srbijo!
Dodaj komentar