Beograd

Vodič kroz tajne drag žurke u Beogradu na kojima se muškarci prerušavaju u žene

Foto: Foto: Danilo Mataruga / Privatna arhiva

Svako ko prati zbivanja u noćnom životu Beograda i mota se tamo amo po glavnim gradskim mestima primetio je ekspanziju drag queen žurki i večeri. Neko će reći da se sve brzo promenilo i da su od stidljivih okupljanja za nekoliko entuzijasta očas posla nastale žurke za 400 ili 500 ljudi. Međutim, nije se sve to desilo preko noći i neke kraljice pamte i druga vremena.

Obično kad se bavim nekom ovakavom temom, koja nije deo mog svakodnevnog kretanja, volim da se spremim, ponešto i pročitam.

Međutim sad sam krenuo iz potpune kontre. Ništa nisam čitao, ništa nisam gledao ili slušao. Drag Queen žurke samo znam sa imena eventova, a znam i ko je Ru Paul i šta je Drag Race. Znam šta je, ali nisam gledao. Ali znam i Dekadencu. I rešio sam da nju pitam sve što me ikad zanimalo o Drag Queen provodima u Beogradu kao i istorijatu drag kulture kod nas.

– Drag je nešto što mi nemamo u našem istorijsko-kulturnom fundusu, i više su su u pitanju incidentalni momenti nego neka ustaljena umetnička praksa. Kad nas postoji tradicija cross-dresinga koja nije nastala kao odgovor na to što je ženama bilo zabranjeno da se bave glumom, kao u antičkoj Grčkoj ili Engleskoj. Glumci kao i voditelji show programa kod nas su to radili kao kroz neku formu groteske, sa druge strane Oliver Mandić je to radio kao odgovor na Novi romantizam, devedesetih imamo Merlinku koja se primarno bavila seks radom, ali je glumila u filmu Marble Ass, postoji i onaj kultni intervju sa njom, gde ona lipsinkuje na Karleušino Ogledalce što jeste neka vrsta drega kakvog ga danas poznajemo. Dreg je na neki način bio Karemela jer je radio imitacije javnih ličnosti, parodije pesama, sve ono što rade kraljice u Americi već decenijama. Ali sve je to dosta drugačije od ovoga danas – priča Dekadenca.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dekadenca (@dekadenca)

Iz ove njene priče mi nije delovalo da ne postoji želja za povezivanjem sa nekim ”starim, dobrim” vremenima, koliko postoji želja da se iz korena stvori nešto potpuno autentično i svoje.

– Početkom dvehiljaditih je bilo nekih istupa na raznim LGBT događajima za mali broj ljudi i nije bilo neke kontiniuiranosti. I onda se dešava jedan potpunu presek, koji skroz raskida sa prošlim vremenima. Markiza de Sada se pojavljuje 2011. Sonja Sajzor i ja za njom. Ali to su sve bili solo nastupi, i kad radiš sama nemaš puno motivacije i potreban ti je sistem podrške. Nas tri smo se upoznale 2014. na festivalu u Zagrebu i nardene godine krenule da sarađujemo. Od tada, na svakih mesec dana se pravi barem jedno drag veče u Beogradu.

Sonja pravi svoje žurke, Markiza kabaretski igrokaz Efemerne Konfesije, pravimo i Wyrd Sisters događaje. Od 2017. organizuju se i Ru Paul’s Drag Race Viewing Parties, koji su jako zaslužni za povećanje broja drag performera, jer svaki od tih okupljanja morao je da ima svog housta, i onda kad se izređalo nas nekoliko, morala su da se pojavljuju nova lica.

Za ekspanziju su zaslužne i House of KG žurke, jer su i oni pružali priliku kraljicama koje nikad pre toga nisu se šminkale, oblačile i izlazile na scenu. Korona je naravno sve zaustavila, ali baš nekad pre zatvaranje, izborojale smo 24 aktivnih drag performera u Beogradu. Dobro, ne baš zaustavila, dosta nas je prešlo na online događaje, mahom one koje je organizovala ekipa pod imenom Dragoslavia, koja je ugostila preko 45 dreg performera i performerki iz čitavog regiona – rekla je Dekadenca.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dekadenca (@dekadenca)

E sad, kad sam naučio sve iz drag istorije kod nas (i mogu da izađem na ispit iz tog predmeta) zanimao me je lični apekt, odnosno kako se ljudi reše da postanu drag krlajice?

– Ja se bavim glumom od ranog detinjstva, moje prvo pojavljivanje u dregu sam ostvarila u mjuziklu Čikago u okviru pozorišta Le Studio i u toj pozorišnoj formi su koreni mog drag performansa. Druge kraljice su se zainteresovale preko Drag Race, ali ima i onih koji su došle do ovog sveta preko interesovanja za kinematografiju, pozorište, performans. Svi dobri umetnici kradu, svaka umetnost je derivativna, drag je odličan primer toga. Uzimaš pomalo sa raznih strana i kreiraš karakter i nastup. Drag predstavlja prenaglašavanje i dekonstrukciju, poigravanje sa rodom, sa rodnim stereotipima, i trebalo bi da je dostupan svima. Savremeni diskurs cele priče je da je drag za sve, ali ja bih dodala da možda nije baš za svakoga – kaže Dekadenca,

Ono što sam do sad mogao da vidim od nastupa, to je da nema nekih ustaljenosti i utabanosti, da se konstantno radi na likovima, i da se stalno nešto dorađuje, stalno nešto menja. Da zavisi i od same prostorije i od eventa kako će sve izgledati.

– Ako je klabing ili žurka, onda se svakako radi lip sync, ako ima prostora za kabaretski performans i pevanje uživo, ja to radim, osmišljavaš i kostim koji će biti prikladan, koreografiju, ili možda pre mizanscen, analiziram tekst pa onda ga dočaravam pokretima i facijalnim ekspresijama. Sve to zahteva dosta pripreme. Drag privlači ljude jer u njemu pronalaziš sublimat raznih interesovanja, od interesovanja za film, pozorište, kemp, muziku, do interesovanja za dive, pa do ličnih preferencija, doze egzibicionizma i ego tripa koji je na neki način i neophodan uz volju i želju za nastupanjem – kaže Dekadenca.

Nastavak teksta pročitajte na NOIZZ.RS

Zabranjeno za starije od 10 godina: Mlekoteka, prva diskoteka za klince u Beogradu

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

Share via
Copy link