Ministarstvo za brigu o porodici na čijem je čelu Ratko Dmitrović, dobro poznat po svojim skandaloznim izjavama, dodelilo je 130 milona dinara skoro pa nepostojećim nevladinim udruženjima koja su registrovana u Jakovu a kojih je šest.
Beogradsko prigradsko naselje Jakovo ima oko 6.000 stanovnika i najmanje pet nevladinih organizacija koje su samo ove godine na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju dobile skoro 130 miliona dinara, odnosno preko milion evra.
Prema podacima BIRN-ove baze Javno o javnim konkursima, na konkursima Ministarstva za brigu o porodici ove godine dodeljeno je ukupno 658 miliona dinara. Novac je dobilo 107 organizacija, ali analiza BIRN-a pokazuje da je najveći deo novca otišao u ruke 18 organizacija kojima je isplaćen maksimalni iznos od preko devet miliona dinara – i to po tri puta. Tako se desilo da je tih 18 organizacija dobilo 450 miliona dinara, oko 70 posto od ukupno dodeljenih para. Ostalih 89 organizacija je dobilo oko 200 miliona.
Svih 18 organizacija su bile učesnice i konkursa iz 2014. godine koji je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a koji je obustavljen zbog zloupotreba.
Među tih 18 organizacija, dve se nalaze u uskom sokaku na periferiji Jakova, kuća preko puta kuće. Ove godine zajedno su dobili 59 miliona dinara.
Domaćica dobila 30 miliona
Novinari BIRN-a su posetili lokaciju i u dvorištu kuće zatekli ženu srednjih godina koja je u tom trenutku obavljala sitne kućne poslove.
– Dobar dan, vi ste Ružica Hajder? Vi ste zastupnik Centra za lokalne usluge?
– Da, jesam. Izvolite.
– Hteli smo sa vama da razgovaramo o projektu za koji ste dobili skoro 20 miliona dinara ove godine za podršku roditeljstvu.
– Ne znam ništa o tome, nisam član ni jedne stranke i nemam šta sa vama da pričam! – odbrusila je Hajderova, naglo se okrenula i žustro ušla u kuću. Na naše ponovne pokušaje da saznamo šta radi udruženje koje Hajderova vodi nismo dobili nikakav odgovor. U međuvremenu udruženje je dobilo dodatnih 10 miliona dinara – 30 ukupno.
Svega par koraka dalje, preko puta ulice, registrovano je drugo udruženje građana koje se vodi na Biljanu Čakovan i koje je takođe ove godine dobilo ukupno 29,5 miliona za projekte prevencije porodičnog nasilja. Biljanin suprug Slobodan Čakovan je, takođe, kao zastupnik udruženja sa Novog Beograda, za projekat podrške mladima i ženama dobio 25,3 miliona dinara. Troje prvih komšija, u zbiru preko 84 miliona dinara.
Biljana Čakovan u tom trenutku nije bila kod kuće, ali zakazujemo susret sutradan u kancelariji koja se nalazi u dvosobnom stanu na Novom Beogradu.
Udruženje resurs centar za održivi razvoj, koji vodi Biljana Čakovan, dobilo je 29,5 miliona dinara iz tri puta za projekat „Prevencija porodičnog nasilja“.
Na pitanje šta je njena organizacija prethodnih meseci učinila u oblasti sprečavanja porodičnog nasilja, ona je ustala sa stolice, prišla novinaru, uručila ceduljicu i rekla: „Ovo je mejl na koji mi možete poslati sva pitanja“, iako je u toku bio sastanak koji je sama sazvala.
– Zar posle toliko utrošenog vremena i novca ne možete u dve rečenice ništa da kažete o projektu koji ste realizovali? – usledlilo je dodatno pitanje, ali i ono je ustalo bez odgovora. Odgovor nije stigao ni na mejl.
Od krivične prijave do miliona dinara
Pored Biljane Čakovan, na sastanak je nenajavljeno došla i Tatjana Borojević, zastupnica udruženja Panacea.
Panacea je ove godine dobila 29 miliona dinara, dok je udruženje koje vodi rođena sestra Tatjane Borijević, Biljana Ratković, takođe dobilo 26,1 miliona dinara. U krugu porodice u zbiru 55 miliona dinara.
– Pa šta, sve je legitimno, prijavili smo se i dobili na konkursu, nema ništa sporno – kaže Tatjana Borojević u razgovoru za BIRN dodajući da je ona lično pomagala brojnim organizacijama u pisanju projekata, jer je to njena uska oblast i jer ima dovoljno iskustva u vođenju projekata.
Udruženje Panacea, čiji je zastupnik Borojevićeva, je 2014. godine bilo u centru afere oko zloupotrebe na konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je u tom trenutku vodio Aleksandar Vulin. Konkurs je te godine obustavljen zbog zloupotreba.
Komitet pravnika za ljudska prava podneo je 2014. godine krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv NN lica zaposlenih u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i NN lica učesnika konkursa za unapređenje usluga socijalne zaštite koji je raspisalo ministarstvo zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja, krivično delo nesavestan rad u službi i krivičnog dela prevara u službi u pokušaju.
– Informacija kojom raspolažemo je i da je Marijana Trninić, savetnica u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istovremeno i osoba koja je angažovana u udruženju Panacea Solution – navodi se u prijavi.
Tužilaštvo je odbilo krivičnu prijavu i nije pokrenulo istragu.
Te 2014. godine Ministarstvo za rad je na konkursima podelilo 226 miliona dinara. Sedam godina kasnije Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju daje trostruko više, ukupno 658 miliona, a većinu novca dobijaju isti akteri kao i 2014.
Upoređivanjem rezultata dva konkursa, iz 2014. godine i iz 2021.godine, vidi se da je 2021. godine najveći deo novca otišao upravo organizacijama koje su dobile najviše novca i na spornom konkursu od pre sedam godina.
Ministarstvo za brigu o porodici ostalo nemo
Tokom 2021. godine na četiri konkursa – od kojih su tri stalno otvorena – koje je sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici, novac je dobilo ukupno 107 organizacija, sa ukupnom svotom od 658 miliona dinara.
Analiza pokazuje da je od tih 107 organizacija, spornih 18 dobilo novac na konkursima čak tri puta.
– Cela poenta je da je mali broj organizacija koje nešto rade dobilo beznačajan procenat, a ostali za koje niko nikada nije ni čuo ostatak novca – kaže za BIRN Nadežda Satarić iz organizacije Amity, prepoznate u Srbiji kao najznačajnijeg udruženja iz oblasti socijalne politike.
Amity je aplicirao za 2,5 miliona dinara, a dobio je 600,000 dinara.
Aplicirali su za projekat dnevnog boravka osoba sa demencijom. U Beogradu ima 20.000 ljudi kojima je neophodna dnevna nega. Ideja je bila da se osobe sa demencijom zbrinjavaju sedam dana nedeljno, a sa ovim novcem dovoljno je samo jedan dan.
– Odlučili smo da volontiramo i da radimo bez naknade – kaže Nadežda Satarić.
Ona dodaje da je nakon konkursa uputila zvaničnu primedbu na konkurs i zahtev da stekne uvid u projekte koji su dobili novac. Odbijena je jer je istekao rok za žalbe.
BIRN je uputio Zahtev za pristup informacijam od javnog značaja Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju sa ciljem da dobije informacije za koje tačno projekte su dodelili skoro 658 miliona dinara, ili skoro 5, 5 miliona evra, i da li su izvršili kontrolu nad tim kako je taj novac utrošen, ali odgovor na Zahtev ni posle mesec dana nije stigao.
Ministarstvo do objavljivanja članka nije odgovorilo na pitanje BIRN-a po kojim kriterijumima je biralo udruženja na konkursu.
Ministar Ratko Dmitrović je na konferenciji za novinare kratko rekao: “Komisija nije odlučivala po tome šta su udruženja radila prethodnih deset godina, nego po tome šta nude, šta im je projekat, pa posle 12 meseci da vidimo kako je to utrošeno… pri čemu, skrećem pažnju, prvi put novac ne ide preko lokalne samouprave, nego direktno građanima”.
Nevidljivi na Internetu
Analiza rada udruženja koja su dobila najveći deo novca pokazuje da od 30 organizacija koje su u proseku dobijale preko 10 miliona dinara, 24 je registrovano na teritoriji Beograda.
Njih 25 od 30 nema internet prezentaciju i sajt koji je tim istraživača uspeo da registruje na internetu.
Ukupno 26 nema Facebook prezentaciju, a 27 nema instagram profile.
Član Zakona o udruženjima obavezuje organizacije koje dobijaju budžetska sredstva da jednom godišnje javnosti učine dostupnim izveštaj o svom radu i o obimu i načinu sticanja i korišćenja sredstava. Postavlja se pitanje kako oni to rade, ako nemaju sajtove.
S obzirom da nemaju ni profile na društvenim mrežama njihova nevidljivost na internetu dovodi i u pitanje mogućnost da dopru do ciljnih grupa, žena koje trpe porodično nasilje ili socijalno ugroženih grupa.
Efekti konkursa bi trebalo da budu važniji od iznosa
Nakon zloupotreba na konkursu 2014. godine, stručnjaci i udruženja građana su obraćali veću pozornost u vezi sa konkursima koje je raspisivala država. Kao jedan od ishoda je i Uredba koju je donela Vlada u cilju transparentijeg i efikasnijeg trošenja novca na konkursima.
Međutim, i takva Uredba nije do kraja primenjivana.
– Uredba ovakav vid konkursa koji je stalno otvoren ne predviđa. I to ostavlja prostor za zloupotrebe – objašnjavaju u organizaciji Građanske inicijative, čiji stručnjaci godinama unazad prate državne konkurse.
Mnogo bitnije pitanje od same vrednosti konkursa i sume novca koji je dodeljen, jeste kako je taj novac potrošen i koji su efekti utrošenog novca.
Pored očigledne povezanosti brojnih organizacija, istraživanje BIRN-a pokazalo je da mnoge ove organizacije nisu za sobom ostavile realne rezultate u pomenutim oblastima. Radi se, pre svega, o projektima iz domena socijalne politike, sprečavanja depopulcije sela, osnaživanja ekonomske moći mladih i sprečavanja porodičnog nasilja.
– Vrlo sam iznenađena veličinom grantova (novca) koji su dodeljeni kroz ovaj konkurs. To bi moralo da bude vrlo vidljivo u smislu rezultata koji rad tih organizacija donesi za žene žrtve porodičnog nasilja – kaže za BIRN Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra, najznačajnije organizacije u zemlji koja se već 28 godina bavi temom sprečavanja nasilja nad ženama.
Ona objašnjava da za deset puta manje novca od 19 miliona dinara koliko je dobilo udruženje Biljane Čakovan, Autonomni ženski centar pruža pravnu i drugu podršku za 800 žena godišnje.
Organizacije nepoznate stručnoj javnosti
Kada se govori samo o projektima koji imaju za temu unapređenje položaja žena, uz udruženje koje vodi Biljana Čakovan, još 11 udruženja je na konkursima Ministarstva za brigu o porodici dobilo preko 204 miliona dinara, oko 1,7 miliona evra. Najveći deo ovih organizacija registrovano je u Beogradu, i one su u proseku dobijale 17,9 miliona dinara.
BIRN je preko Autonomnog ženskog centra stupio u kontakt sa 17 srodnih organizacija iz 13 gradova i opština u Srbiji sa pitanjem da li su upoznate gore pomenutih udruženja.
Svi do jednog su odgovorili da nisu čuli ni za jedno udruženje koje je pobedilo na konkursima Ministarstva.
Sa dva izuzetka, sa udruženjem iz Svrljiga koje je dobilo 331.000 dinara za projekte pomoći u kući majkama dece do godinu dana i “Sebe osnaži, utočište potraži” i za udruženje iz Niša, koje je dobilo 176.000 dinara za projekat osnaživanja žena za samozapošljavanje.
Što je ukupno 507.000 dinara, od 204 miliona dinara opredeljenjih za ovu oblast.
Da, dobro ste čuli i videli Ovako se izražava novi ministar za brigu o porodici
Dodaj komentar