Kolumne

Osećamo li stid, frustraciju ili bes jer Đilas i Vučić trguju našim sudbinama?

djilas i Vučić
Foto: Beta

Završeni su izbori, kao. Beograd se koprca.

Desnica nam ojačala, a levica u potpunosti atrofirala u društvu koje se odreklo socijalizma u korist najodrpanijeg, najpodlijeg i najamoralnijeg hibridnog kapitalizma na zemaljskoj kugli.

Opozicija koju je okupio Dragan Đilas može da priča šta god želi, ali se istina ne može sakriti od građana. Osvojili su mnogo manje glasova i mandata nego što su očekivali i pored toga što ih je narod poslušao i u povećem broju izašao na birališta protekle nedelje.

Vučić je na predsedničkim izborima demolirao Ponoša, Biljanu, Boška i ostale Vaciće, u Skupštini će biti zanimljivo ko će uopšte smeti i imati dozvolu da participira u Vladi ukoliko zaista stignu nekakvi ultimatumi iz stranih ambasada, Kremlja, Brisela, Pekinga ili Ovalne sobe. Zbog toga je i dalje neizvesno hoće li SPS ponovo biti koalicioni partner ili će biti formirana nekakva Vlada nacionalnog jedinstva, spasa ili kakav drugi protivprirodni politički blud koji bi uključivao i ekipu oko Dragana Đilasa.

Za sada je izvesno da se Đilas prihvatio uloge predstavnika proevropske opozicije iako se upravo zbog toga sporadično javljaju nezadovoljni glasovi sa te strane političkog spektra.

Najavljen je razgovor za Beograd između Đilasa i Vučića u narednim danima. To će biti prvi zvaničan susret ova dva stara znanca nakon dugo godina. Makar da je javnost o tome obaveštena.

Ko tu pregovara sa kim?

PREDSEDNIK I LOPOV

Ako je Đilas ukrao onih 619 miliona, za koje su Vučićevi Atlagići jedva utanačili konačnu cifru, to znači da je predsednik države i SNS-a pristao da vodi političke pregovore sa lopovom, tajkunom i kriminalcem koji samo želi priliku da iznova pljačka građane Srbije i Beograđane.

Godinama ispiraju mozgove građanima takvim reportažama, otvorenim pismima i agresivnim kampanjama, a biće makar zanimljivo kako će ovo prosečan glasač SNS-a objasniti u kafanskoj raspravi. Kad već Toni Bler i Šreder nikad nisu smetali.

LAŽOV i POŠTEN ČOVEK?

Ako nije u zatvoru, po logici stvari Dragan Đilas je apsolutno pošten građanin čiji bankovni račun je njegova privatna stvar. U tom slučaju, očigledno je da predsednik Vučić i njegove stranačke hijene godinama lažu narod i od jednog običnog građanina prave kriminalca i lopova.

To takođe znači da će taj i takav pošteni i običan građanin, koji iz brige za opšte dobro vodi političku borbu sa naprednjačkim režimom, razgovarati sa predsednikom koji godinama laže narod i sa tim lažovom napraviti sporazum i dogovor koji ovaj treba da poštuje!?

I ne samo to, sve one afere, optužbe za organizovani kriminal, potencijalna mafijaška ubistva, ona silna obećanja da sa Vučićem nikada neće biti pregovora jer je do guše u kriminalu, te da sa kriminalcima nema pregovora, sve to ostaje u zamrznutoj porciji govana koja nam je upravo podgrejana i čeka da se posluži.

Prethodni i aktuelni režim

Nikome u našoj politici nikakav lopovluk i prevare nikada nisu dokazane. Toliko smo prepošteno društvo lopova. Glavom je platio Đinđić, Milošević je kraj dočekao u inostranoj ćeliji, a tu su još Oliver Ivanović i Vladimir Cvijan. Svi su drugi profitirali.

Drugima je svima upala kašika u med i njihove međusobne optužbe za krađe i lopovluk služe ne da se takve stvari kažnjavaju i preduprede u budućnosti, već samo i isključivo za bedni i primitivni politički marketing.

Prave se kombinacije da ponovo nikome ne padne dlaka sa glave, da se zadovolje apetiti i građani umire nakon prilično turbulentne dve godine. Da se izvuku svi zajedno sa lovom koja je ko zna gde.

Koga će Đilas i Vučić predstavljati na tom sastanku? Da li Đilas predstavlja Moramo? Da li predstavlja Zavetnike, koaliciju NADA, Dveri i POKS, kao i Ajmo ljudi? Predstavlja li i one ljude koji nisu tu, koji nisu želeli da glasaju ili koji su umrli pa se izvinjavaju što se još uvek nalaze po biračkim spiskovima?

Našim sudbinama i pre svega strpljenjem, ali i ponosom igraju se njih dvojica, a naša je velika sramota što na to pristajemo i ćutimo već godinama. Ne znamo šta i ne znamo kud.

Mnogi na ovu skaradnu pojavu i pregovore ćute i navijaju za njih, dok mnogi sa druge strane osećaju stid i frustraciju što smo ponovo u kandžama onih ljudi u koje više nemamo nimalo poverenja.

vucic i djilas
Foto: Tanjug

Zavisimo li zaista od njihove dobre volje?

To je naša sudbina, glasali smo za njih i takve kao što su oni, a sada očekujemo da će dogovoriti u interesu čitavog društva ili makar čitavog Beograda.

Nije samo stid ili frustracija i nemoć, tu je zaista i onaj deo besa koji ne može da pristane na činjenicu da živimo u začaranom krugu iz kojeg na smenu izlaze samo pojedini akteri koji u taj krug neumorno nalivaju živo blato.

Živimo u vremenu kada su izbori nikad manje značili s obzirom na globalnu političku situaciju. Davali smo legitimitet onima koje sami biramo da nas pljačkaju i kraduckaju iz udobnih fotelja, dok realno sudbina ne zavisi od nas niti od tih samodovoljnih egomanijaka koji nas se sete samo kada im treba potvrda na izborima. Potvrda da i dalje nismo normalni kada pristajemo na istu igru u kojoj pravila ne važe.

Bezizlazna situacija, imamo li uopšte drugi izbor?!

Činjenica je da bi promena bilo gde, pa makar i samo u Beogradu, zaista došla kao onaj letnji pljusak posle jako teškog i sparnog dana, kada se konačno prodiše i stege oko mozga konačno popuste. Promene su dobre, uvek i u svemu.

Svi sada gledamo u Betmena i Džokera, u dva čobanina koji su odlučili da se dogovore oko podele stada i kome će koliko grla pripasti pred jesenje klanje.

Ukradeni su nam životi. Jebe mi se za njihove ukradene milione.

Živote su nam uzeli svojim lažnim obećanjima. Meni, mojoj majci, prijateljima, svima onima do kojih mi je istinski stalo.

Imaju na svojim rukama okeane suza zbog rastanaka i odlazaka, na tone nagomilanih strahova i neizvesnosti, na savesti bore sa lica nekada mladih devojaka koje su se nadale da će im drugi deo života proći u progresu, da će živeti i zarađivati dostojanstveno dok im deca budu odrastala u moderne i poštene ljude.

Deca su im se rodila u govnima, odrasla su u govnima, videli su neki svet ukoliko su skupili neku crkavicu i otišla odavde, a ako nisu, onda su uzalud učili škole dok je neko bio mnogo pametniji i praktičniji kupivši diplomu i potpisavši partijsku pristupnicu.

Zaboraviće Đilas i Vučić i 619 miliona, zvučnike na krovovima, bunga bunga žurke, Jovanjicu, Milenijum Tim, Ritopek, Krušik, prebijanje demonstranata, Rio Tinto, naplatnu rampu Doljevac… Toliko toga ima da me je sramota kada ne mogu svega da se setim u svakom trenutku.

Sve će se zaboraviti kako bi se dobro trgovalo voljom naroda. Budala proizvodi, pametan trguje, a nema sumnje da smo mi slepci proizvođači za njihove trgovinske razmene.

Osećam zaista gomilu nelagodnih emocija zbog činjenice da se u moje ime bilo šta dogovaraju Aleksandar Vučić i Dragan Đilas. Osećam se kao rob na pijaci između dvojice robovlasnika.

Iznova osećam nemoć i želju da odavde pobegnem što dalje. Uopšte nije bitno gde. Samo da ne gledam te iste ljude i da ne razumem njihove igre, izgovorene laži i ne slušam više obezvređena obećanja.

Zahvalni smo robovi kojima se smeju. Često i u lice. Zapamtite to svaki put kada pomislite da im verujete na reč. U životu uvek dela, ne reči. Dela.

Đilas odgovorio na optužbe da „pravi dil“ sa Vučićem

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

508 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap