spasavanje
izvor Blic
Magazin

Devojčice spasene sa gradilišta: Malo smo pile i blejale!

Pročitala sam vest o “dramatičnoj akciji spasavanja” dve maloletnice sa gradilišta Radničkog univerziteta u Novom Sadu.

Jedna trinaest, druga četrnaest godina.

Jednoj pozlilo, nije mogla da siđe, pa ova druga, malo pribranija (treznija) pozvala Hitnu da pomogne. Došla Hitna, stigli vatrogasci, stigla policija, angažovale se sve službe grada.

Šta ste radile gore?

Pa, “malo smo pile i belajle”.

Dobro, de, drugarica je, biću iskrena, popila babinu tabletu sa alkoholom, pa joj pozlilo.

Ova manje pijana poslata je nakon filmske akcije spašavanja kući, ova što se “počastila” babinim lekom odvežena je na ISPIRANJE (14 godina) u Dečiju bolnicu gde je nakon dolaska sebi pokazala i znake agresivnosti, prenose mediji.

Agresivnosti?

Ovo me podseti kad sam nedavno, užasnim spletom okolnosti, završila sa dvogodišnjim detetom u Dečijoj bolnici, pa tamo bila jedna devojčica, par soba od nas, petnaest godina. Problemi sa bubrezima, srcem, pritiskom, tako nešto.

Kaže kako doktori pojma nemaju i da je ona njima rekla da “brate, ovo, ono, puste je odatle, jer ona je guglala i gugl je rekao da doktori nemaju pojma!”.

Sutra se brecala na mene kao da nisam dvadest godina starija, jer sam je opomenula da terasa bolnice nije disko na kom će se cerekati i galamiti do dva noću, jer ovde ima bolesne dece, izmučenih majki koje umiru za 15 minuta sna.

Davno nisam osetila veću dozu arogancije, bezobrazluka, nekulture i da, agresivnosti od koje su joj se deformisale oči i vilica i lice. Tukla bi se! E, 15 godina!

Ajmo sad ono što već sve iritira…”u moje vreme”.

Da, u moje vreme bilo je klinaca koji su se brecali, koji su bili bahati, radoznali, inatni, furali ono “ja sam u pravu”, ali je društvo drugačije reagovalo, roditelji su drugačije reagovali, to ti raspali šamar, pa se puši!

Sad se roditelji guraju, busaju ako im slučajno kritikuješ dete, ako se usudiš da im skreneš pažnju na rizično ili promiskuitetno ponašanje deteta. To hoće da se tuče, da vadi pištolj, da se obračunava, podnosi tužbu.

Nama kad je komšija dolazio ljut u kuću, to dobijemo šamar da se ni ne proveri da li smo krivi. Jesmo li zbog tog šamara postali nasilni? Ne, nismo.

Meni je lično neshvatljivo, žulja mi uši celo prepodne njihovo objašnjenje “malo smo pile, malo blejale…”. Pa ste odlučile da blejite na gradilištu, na ko zna koliko metara visine i da još rokate babine lekove.

I šta ste sad vas dve? Kao velike? Kao inicinirane međ odrasle i buntovne? Jeste li se fotkale, napravile selfi da vas vidi društvo kako ste cool?

Ne, niste cool. To što ste uradile je u najmanju ruku glupo, rizično, budalasto.

Mogle ste roditelje da uvijete u crno, a sebe da zakopate nekoliko metara u dubinu vlažne ilovače da nikada više ne vidite ni gradilište ni alkohol ni babu ni jedna drugu.

Jeste li razmišljale o tome kada ste se penjale gore, kada ste otvorile piće na desetak i više metara visine, na gradilištu bez stepeništa, kada si popila lek sa alkoholom?

O čemu ste razmišlajle ili očigledno niste razmišljale?!

Čuj mene, ko razmišlja kad ide da “malo pije i bleji”!

U komentarima ispod jedna napisala “deca radoznala”. Jebi ga, jel to znači da sva radoznala deca treba da se penju po građevinama i vise iznad ponora. Idi u Muzej, pa budi radoznala ili biblioteku. Smešno, a? Kao, koga ova zajebava? Biblioteka? Ahahahha!

I nije stvar samo gde su se popele, nisu one nažalost jedinstven slučaj, već što su pile i kombinovale, ta jedna, sa babinim lekom. Što su morali da je “ispiraju”. Što su ih spašavali u akciji koja je nazvana “dramatičnom”.

Bokte, deca umiru, roditelji skupljaju još 50 hiljada evra da malom Filipu koji ima rak mozga i kičme plate troškove prevoza specijalnim avionom u inostranstvo, a ovde zbog dve pijane devojčice angožavane sve moguće službe.

Spašene specijalnim vatrogasnim kamionom sa teleskopskom korpom. Bogu hvala, ali celokupna situacija je zabrinjavajuća i otužna.

Ko je kriv?, pitaju se u komentarima. Pa kažu roditelji, pa kažu grad što je dozvolio da ta ruševina stoji već 18 godina, pa društvo…

Krivi su svi. Svako na svoj način. Roditelji treba da preuzmu odgovornost za svoje dete, grad za svoju ruševinu.

Ako do trinaeste godine ne naučiš svoje dete šta je normalno, a šta nije, ni odsustvo svih višespratnica ikad sagrađenih ti neće pomoći. Ni tebi ni njemu. Ono će naći način da svoj poriv nahrani. Ulaziće u šaht, šetaće po šinama, pretrčavaće autoput, piće tečni prašak za veš, igraće igrice izazova poput Plavog kita, seći se žiletom, krasti od babe lekove… sve je u opticaju.

Samo je pitanje izbora.

Kešanski: Najgore što može da ti se desi u Srbiji!

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Share Follow Tweet Share Share