Roštilj kod Mićka na vikendaji, pozvao celu svoju ekipu, malo me uhvatila frka. Njegovi pajtosi ne iskaču iz grmlja ko ove moje nestrpljive krampače, upoznaće novu ribu kulturica, na žurezi, ko što Bog zapoveda. Elem, fest sam se spremila za vatreno krštenje, nabacila dobar kežual, malo šminkice i facu “baš me briga”, ajmo, forca. Tek što smo stigli, počeše da pristižu mladi bogatuni, vozni park ko na zasedanju Svetog sinoda, nema tu auta ispod pedeset hiljadarki.

Rukoljub, nogoljub, drago nam je, aaa, druže, bogami, uvek si imao ukusa. Ribe me diskretno odmeravaju, a ja, nonšalantna, nejebavajuća (hvala, Sandra Meljničenko, sve si objasnila, Daca je skontala fore!), tek-tek razvukla usta, ko da sam upravo progutala kiseli kornišon.

A hacijenda… Uz Dunav, al ko Malibu, kad ovo budem opričavala pajtoskinjama, pozliće im. Zenba, oš otvoreni, oš zatvoreni, kako ti drago, samo razvučeš ona staklena vrata. Pa teniski teren, pergola sva u ružama puzavicama, ogromne saksije s nekim egzotičnim sranjima, baštenske garniture, luksuz neviđen, jedna stolica garant košta ko nameštaj za dnevnu sobu. Dole pri obali gliser. Hm… Šećkam se tako i kontam, sve bi ovo, Daco, moglo biti tvoje samo ako budeš pametna (ko što nisi, jer uvek nešto zabrljaš).

Ajmo, ljudi, klopa! Cela četa osoblja seče, peče, namešta, a Mićko samo nadgleda. Čisto da se zna ko je tu gazda i domaćin.

prijateljice-crtez

I, ko je sve bio? Kakva je vikendaja? Pričaaaj! – saleteše me moje karakondžule sledećeg dana.

Kakva vikendaja, to je bre viletina, ko u američkim serijama. Haos. A ekipa, sve bogatuni, biznismeni, ima i tatinih sinova, svi došli s ribama. Neke su napumpane ko Vanja, ali bilo je i normalnih…

Hoćeš da kažeš da ja nisam normalna – uvređeno će Vanja.

Ma ne, zapravo, obrnuto je. Uskoro će silikonke biti normalne a mi normalne ćemo biti izrodi. Vaki, nemoj da se ljutiš ali sve ste mi iste s tim kobasičicama od usta, delujete istamburano, al ajd, da se ne proseravam, izvini, stvarno sam kreten što to stalno ponavljam. Bio je onaj mali Vaske što drži “Katamaran”, ženska mu je užasan smor, ako nije pet puta rekla da joj je parfem ograničena serija, nije nijednom. Pa Sima, čule ste za tipa, ima transportnu firmu, riba mu je pljunuta Stanija, onda doktor Marić, njegova je ona klinika za plastičnu hirurgiju. E, al docina mladica je živi piš. Došla je ful našminkana, nakićena ko nova godina, Gučijev kompletić, da ne veruješ.

Je l’ bio neki samac pa da nas spojiš, da i nama bude takvo ludilo – uskače Nevena.

Joj, deco, bio je jedan tip, došao je sam, e, kakav macan, isti Zverka iz “Seksa i grada”. Nije tako nafatiran ko ostali, ono, ne valja milione, ali ima priličnu lovu. Kaže mi Mićko da je aj-tijevac, to mu je drugar iz zabavišta. Dobar jeee… Ufff!

zverka

Ti se baš naložila – na to će Sneža. Vidim ja, ladno bi kresnula tog kompjuterskog genijalca.

Sneki, karanje ti nikako ne izlazi iz glave, daj više pronađi dojebnika kad već onog svog ne možeš da nateraš da te čestito obrađuje. Nema šanse da prevarim Mićka, takav baja se ne ispušta. A sa Zverkom ću vas upoznati, obavezno, ima da isplazite jezik do poda.

Bla, bla, truć… Rekoh – nema šanse? Čoveče, frajer je takvo parče da bih ga progutala u jednom zalogaju. Pritom me je sve vreme ždrakao tako da su me trnci podilazili. Koja sam kučka, Mićko oprosti mi na grešnim mislima koje bih sutra sprovela u delo samo da mi se ukaže prilika. Toplo se nadam da neće. Ufff…

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here