Parti udvoje sinoć kod Mićka na gajbi! Furamo već dve nedelje, pa, kao, da proslavimo uz večericu. Mora da sam bila u žešćem bunilu kad sam to najavila ovim mojim krampačama, od rane zore me smaraju, non stop zovu, pa kako je, pa šta je. Ma, sjašite, bre. Ajde, vidimo se u podne na faksu, ionako treba da prijavimo ispite, sešćemo u onu prčvaru preko puta pa ću vam istrkeljisati detalje.

Od čega da krenem… – započeh besedu nakon što smo se nekako smestile. – Gajba je da se usereš, dupleks od jedno trista kvadrata, treba ti bus da stigneš s kraja na kraj. Trpezarija sva u staklu, grad ko na dlanu, na stolu sveće, vince, crvene salvete, ruže… A ketering je posebna priča… Svega… Suši, kanapei s lososom, neke paste i salate pojma nemam od čega, voće, vince, deserti, haos aranžirano. Jebote, ko za Kejt Midlton! Slikala sam sve, čisto da ne mislite da sam prolupala. Dajgle!

romanticna-vecera

C,c, c, k’o kod one krave Sandre Meljničenko! – prošišta Vanja kroz svoja nova kobasičasta usta.

E, ne možeš da se skineš sa Sandre, pa to ti je! Što si toliko nabrušena na tu ženu, nije mi jasno.

Ma, nisam, bre! Al’ fakat je da je nikakva, a maznula je onolikog bogatuna. Iskreno, šta nama fali? Šta ona to ima a ja nemam?!

Prvo, imala je sreće, drugo, ne seri, dobra je riba. I nije napumpana ko balon već je sva svoja. Ajde više dosta o Sandri, crkavaš od zavisti, sva se izobličiš kad pričaš o njoj.
Stvano smaraš, Vanja. A to što se udala za tajkuna ne znači ništa, rekla bih da baš i nije srećna. Izgleda utučeno, k’o da je Ruja zlostavlja, možda je neki manijak. Ovamo, kao, jahta, Azurna obala, Menhetn, fešn ovaj, onaj, samo ona zna kako joj je u njihova četiri zida – ubaci se Sneki u bezveznu temu.

Ima li kraja ovome – zakoluta Nevena očima. Moj čovek.

Devojke, celo jutro me jašete da vam pričam kako je bilo sinoć a sad nagvaždamo o Sandri Meljničenko. Vidi, Vanja, stvari stoje ovako: sve paćenice u Srbiji guzicu bi dale samo da ta Sandra bude nesrećna jer se udala najbolje od svih žena u istoriji Balkana. A znaš li šta poručuje njena faca? Skotovi ljubomorni, može mi se šta mi se oće, eto, sviđa mi se da budem nadrkana, ostaje samo da mi pljunete pod prozor vile na Azurnoj obali ili stana od pedeset miliona u Njujorku.

Ajde, Daki, pričaj nam kako si se provela– prekide me Nevena.

Šta da pričam, Vanja me već mrzi i pita se šta to ja to imam a ona nema. Daj, nemoj da lupetaš. Uostalom, taj tvoj nije ni blizu tako bogat ko Sandrin Ruja, što bih ti zavidela.

party

Je l’ konačno pao seks, ono, krevet s baldahinom, svilena posteljina… – ucaklila je Sneki kojoj je kresanje uvek bilo (i biće) tema svih tema. Budući gosn doktor (i budući muž, ako se tip ne predomisli, što nije isključeno), kao uostalom nijedan muškarac na ovom svetu, nije u stanju da obavlja praksu po rasporedu koji Sneži odgovara (pet puta dnevno po dva sata) pa je malčice frustrirana i opterećena.

Nije, Sneki. Sedeli smo, pili vino, slušali muziku, ćaskali, malo se mazili.

Nije ni pokušao?! – Ne, baš je bio fin.

Jebote, s tim frajerom nešto nije u redu. Pozove te na gajbu, carski te najede i napije a posle toga te posedne na kanabe i priča ti priču.

Ne bih mu ni dozvolila, on konta da sam ja pristojna devojka.

Koja se čuva za prvu bračnu noć – zakikota se Vanja. – E, da te ne znam, možda bih ti i poverovala. Malo li si puta uletala u krevet posle dva dana! Ma, i posle dva sata… Ovo je nešto drugo.

Kakva folirantkinja! – nadovezuje se Sneki. – Nego, ne brine mene to što ti nisi htela, već što on nije navalio. Možda ima neki problem, ne diže mu se, mali mu je, možda ga uopšte nema…

Snežo!

Šalim se, što si tako nabrušena danas? Da nije baš zbog toga što je bio previše fin? Znaš šta, ja bih se na tvom mestu ipak zapitala…

Pa i jesam, pobogu, pomislih. Znam da je zaljubljen u mene ali njegova uzdržanost je prilično zbunjujuća. S druge strane, možda je to izraz poštovanja, možda je pomislio da će me uvrediti ako navali kao sivonja, možda čeka moj signal koji je te večeri fakat izostao. Posle svega, moram priznati, mnogo me više privlači, jednostavno je drugačiji i čini se da je ubeđen da ja nisam kao druge. Što je najgore, jesam, ali bar znam gde sam tanka i neću se otkriti. Ko zna, možda ću se i promeniti.

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here