Kolumne

Da me sutra muž ubije prošla bih isto kao Milena iz Kragujevca kojoj je muž pucao u glavu

milena-kragujevac
Foto: Kurir, Printscreen/Facebook

M.M. (35) kojoj je juče u glavu pucao suprug V.M. (35) u kritičnom stanju kažu iz UKC Kragujevac.

To kažu doktori koji su operisali.

Varala ga je. Bio je ljubomoran. Našla je imućnog doktora u Nemačkoj. Jadna deca.

To kažu ljudi koji se ne poznaju. I neke, kako novinari vole da izmisle – „komšije“.

Žena je lekar, radila je u Nemačkoj, dvoje dece od 8 i 6 godina bili su tri godine sa ocem i njegovi roditelji dok se ona snalazila preko, obezbedila je vizu konačno i veče pre polaska cele porodice za Nemačku, muž ju je upucao na spavanje. u glavu. Deca su bila u susednoj sobi, nisu ništa čula i ne znaju šta se dešava trenutno.

Ko su kreteni koji sada kopaju razloge zbog kojih bi muž pucao svojoj ženi u glavu, dok spava?

Čime se hranite, šta pijete, volite li nekoga, bilo koga, koliko vam je život usran, jadan, očajan, bedan, sjeban kad tražite opravdanje za pokušaj ubistva?

Ko su kreteni koji ženu, majku dvoje dece, nečiju ćerku osuđuju i nazivaju vulgarnim imenima dok se bori za život koji joj je pokušao oduzeti?

Ko su kreteni koji je nazivaju preljubnicom koja je u Nemačkoj 100 posto našla nekog doktora?

Da svaki od nas milion puta nađe doktora u Nemačkoj to NIJE OPRAVDANJE da naši muzeji uzmu pištolj i pucaju nam u glavu.

O čemu pričamo mi?

Ko su kreteni koji misle da znaju šta se dešavalo među njihovim zidovima, otkud im pravo da procenjuju ko je, šta, kada, zbog čega, ko je koliko zarađivao, koji je bio kome na grbači, koji je ostavio decu i kome, šta su njegovi roditelji rekli, da li ih je slušao…

Ovakve stvari ne smeju biti predmet nagađanja, traženja opravdanja, jer će se probati tela onda svaki dan, svaki sat.
Opravdavate ubistvo i svaki njegov pokušaj.

Žao mi je dece. Žao mi je žene.

Da me sutra muž ubije moja ćerka bi sigurno čitala slična nagađanja mase, bljuvotine, pretpostavke, osude, bila bih kurva koja ga je verovatno varala, ko zna s kim se spanđala, našla nekog imućnog, haljina joj bila iznad kolena, šminkala se svaki dan. , iznajmljivala stan za pisanje knjige, vraga mog, ko zna šta je tamo radila, osetila slobodu i slična višedecenijska naglabanja sjebane rulje koja uglavnom ne zna gde su u tom momentu njihovi partneri pa hajde onda da se prave da znaju kakav sam ja partner svom mužu. bila i kako sam sigurno zaslužila metak.

Žena je uvek na tapeti čak i kad joj muž prosvira metak kroz glavu, kurva jedna.

Nije ovo dobro. Učimo svoju decu da se nesporazumi rešavaju metkom ili batinama, nikako razgovorom ili prijateljskim razvodom. Učimo ih da je ljubav posesivnost. Da ako im neko više ne pripada, onda ga ubiju, da ne pripada nikome. Učimo ih da je brak blaža varijanta robije koja se neretko završava smrću, ne prirodno već nasilnom.

Čemu to učimo svoje devojčice?

Da budu pokorne da bi ostale žive.

Da ne budu ambiciozne da bi bile žive.

Da budu na lancu da bi bile žive.

Da znaju gde im je mesto, da bi bile žive.

Da znaju kad, šta, kako i gde smeju nešto da kažu ili urade da bi bile žive.

Da ne smeju da budu pametnije jer će se onda muškarci osećati inferiorno pa će morati da reše ubistvom pametne žene.
Morala sam da napravim dužu digresiju.

M. M. koja se bori za život, šta god da je uradila ili ne uradila, rekla ili ne rekla, probala ili ne probala, jer to u ovom slučaju nije apsolutno važno, želim dug život u Nemačkoj sa njenom decom.

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

7.4K Shares
7.4K Shares
Share via
Copy link