Fiskalni savet je nedavno objavio analizu energetskog sistema, u kom je predložio poskupljenje struje i zamrzavanje plata u EPS-u na dve godine.
To je izazvalo burne reakcije zaposlenih i sindikalaca.
Prosečna plata u EPS-u 2020. godine iznosila je 103.000 dinara.
Savet ukazuje da su najodgovornije i najvažnije pozicije u EPS-u premalo plaćene, dok su radna mesta nižeg ranga preplaćena, pa umesto raspona plata od jedan prema sedam kako je to u sličnim evropskim firmama, u EPS-u je raspon između najmanje i najveće plate jedan prema 3,5 ili četiri.
Ekonomista Libeka Mihailo Gajić smatra da je logično da se radnici bune protiv predloga o zamrzavanju plata, kada znaju da koliko god da propadne EPS, spasiće ga država.
“Fiskalni savet već godinama upozorava na probleme u EPS-u i jedan od njih su i broj zaposlenih i previsoke plate. Neke kategorije su potplaćene, to su stručnjaci koji bi mogli više da zarade na tržištu, a neke su preplaćene. Recimo čistačica u EPS ima veću platu od profesora u srednjoj školi”, napominje Gajić.
Ipak glavni problem u EPS-u trenutno je što ne znamo kako će funkcionisati na zimu. Prema njegovim rečima, mi i sada uvozimo struju, a uvozićemo i na zimu kada krene grejna sezona.
“Cene ogreva su ogromne, pa će se mnogi grejati na struju. I to sada kada se najavljuje nova energetska kriza u Evropi. Čak i ako ne bude velikih iskakanja kao prošle zime, pitanje je kako ćemo pregurati. Ako je pitanje da li će EPS biti gubitaš i ove godine, odgovor je da. Ako uvozi struju za 500 evra po megavat-satu, a prodaje za 60, računica je jasna. Neće tu zamrzavanje plata mnogo promeniti, ali bi svakako pomoglo, recimo da ne bude gubitak 500 nego 400 miliona evra”, napominje Gajić, a prenosi 021.
Kako vas nije sramota da prenosite ovakve vesti. EPS nije profitabilno preduzeće zbog države. Cenu električne energije na garantovanom snabdevanju određuje Agencija za energetiku (država), a cenu komercijalnog snabdevanja je država ograničila na 75 evra za megavat. Da EPS radi tržišno imali bi daleko veću cenu struje i ne bi bilo gubitaka. Cena više tarife u najskupljoj, crvenoj zoni (koju retko ko koristi) je oko 20 dinara po kW, a u Nemačkoj za domaćinstva je oko 50 dinara. EPS da ima tržišne cene, svi da plaćaju struju po 3-5 puta većoj ceni (realnoj tržišnoj ceni) i neće biti gubitaka.