O jedincima kruže razne predrasude i stereotipi. Njih bije glas da su sebični, razmaženi i previše vezani za svoje roditelje.
Suočen sa osudama od strane drugih roditelja, jedan otac izbacio je iz sebe svu ljutnju zbog takvih reakcija ljudi.
Njegova supruga i on imaju samo jedno dete i nisu sigurni hoće li imati još.
Portal Prva prenosi njegovu ispovest:
“Velika je šansa da će moja ćerka biti jedino dete. I umoran sam od toga kako drugi roditelji reaguju kad shvate da imamo samo jedno dete.
“Doduše, imao sam predrasude prema velikim porodicama. Mislio sam u sebi: Kome treba toliko dece? To je neodgovorno. Pa ipak, nisam shvatao da postoji i druga strana priče. Da će roditelji koje imaju više dece s prezirom posmatrati moju ćerku jedinicu, naročito našu odluku da imamo samo nju.
Postoji predrasuda da ukoliko imate jedno dete, da je razmaženo, sebično i usamljeno.
Drugi roditelji obožavaju da definišu decu samo prema njihovoj odsutnosti braće i sestara, kao da o njima ne postoji ništa drugo vredno.
Na pitanje: ‘Imate li samo nju?’, supruga i ja sležemo ramenima, jer, da budem iskren, nismo planirali više.
Uvek možete videti kako roditelji koje to pitaju, zastaju, ne znajući kako da reaguju. Mnogi se sažaljevaju.
Naša ćerka nam je jednom po povratku iz škole rekla kako je jedna od samo troje dece u celom razredu koja nema brata ili sestru. Nije želela da nam prebaci. Bila je to samo neobična činjenica kako bi nam skrenula pažnju.
Rekli smo: ‘U redu.’ A, onda, ne znajući zašto, pogledao sam svoju ćerku i rekao: ‘Oprosti’.
Slegnula je ramenima i pitala: “možemo li dobiti psa”.
“Zašto sam osetio potrebu da kažem: “Oprosti”? Je li moja ćerka dužna da ima brata ili sestru? Jesam li loš roditelj? Da li je moje dete sebični odraz moje želje da imam više slobodnog vremena? Naravno da ne. Samo, šta se dogodilo? To je život. To je ono što bih voleo da više roditelja razume.
Drugi roditelji ne znaju jesmo li srećni s našim jednim lepim, srećnim detetom. Ne znaju da li smo možda godinama pokušavali da dobijemo drugo dete. Ne znaju za stres, medicinske tretmane, neuspehe. Ne znaju za rasprave o usvajanju, argumentima i finansijskim problemima.
Ne kažem da se sve to nama desilo, ali samo želim reći da se ne stidim što imam samo jedno dete.
Naša ćerka nije razmažena, sebična ili usamljena. Ona je čarobna i draga i voli da se druži s drugim ljudima, a bila bi isto tako divna da imamo još desetoro dece.
Zato, molim vas, prestanite da pretpostavljate da mom jedinom detetu nedostaje bilo šta osim vaše empatije”, zaključio je otac, a piše Your Tango.
Kako smo silnim bogatstvom svojoj deci uspeli da osiromašimo dušu
Dodaj komentar