Kolumne

Čerečenje misli Vedrane Rudan je primer svakome ko se usudi da ima svoje mišljenje i isto iskaže. To se moderno zove ‘raskrinkavanje’

Licemerje je konačno dobilo novu formu. Zove se ‘faktčekovanje’ (fact-checking) što bi trebalo da znači ‘provera činjenica’.

Trebalo bi, kažem.

To ste, verovatno, kao korisnici društvenih mreža, koje dobrano plaćaju za ovu sportsku disciplinu, mogli da osetite na sopstvenoj koži ukoliko ste podelili bilo koju informaciju koja vam se učinila zabavnom, strašnom, interesantnom ili diskutabilnom na svom profilu, i potom osetili ‘penale’ od faktčekera koji objavu označe kao neistinitu.

Dešavalo se da se tako ocene i istinite i potpuno bezazlene objave. ili fikcija. Ili proza.

A vrhunac fastčekovanja, ili, lično mislim, čerečenja prava na mišljenje i slobodu govora koju garantuje skoro pa svaki Ustav na ovoj stenčugi od planete, pojavio se na sajtu lokalnih faktčekera, sajtu, gle licemernog naziva, Raskrinkavanje.ba, pod nazivom “Neistine i teorije zavjera o pandemiji na blogu Vedrane Rudan”.

Pa je “raskrinkaše”:

“Spisateljica Vedrana Rudan na svom blogu je objavila osvrt na početak vakcinacije protiv Covid-19, koristeći netačne ili preuveličane tvrdnje da podupre tezu o globalnoj zavjeri sa ciljem kontrole stanovništva.”

raskrinkavanje-printscreen
Foto: Printscreen

I onda ide ‘raskrinkavanje’ ‘lažnih vesti’ koje je književnica prenela na svom ličnom blogu, odnosno čerečenje svake rečenice spisateljice Vedrane Rudan (koja je pisala svoje mišljenje, svoju priču, iz svoje glave, na svom domenu) u brat-bratu dve hiljade reči, ako nije i više, nisam mogla da brojim.

A mrzelo me sve i da čitam, vidim da je raščerečili što je napala navodno Gejtsa, Bezosa, Zakerberga i ove što zaradili još jedno pola biliona prošle godine, i to me nešto mrzi da pregledam, ja nisam zaradila ništa.

Ali, ni to nije bitno, mogla je slobodno i mene da napadne, ne bi mi smetalo, jer je to blog. Lični. Književnice. Sa sve fikcijom i istinom, i dramom, i suzama, i psovkama i seksom, i smrtima i životima…

Lični blog. Na ličnom sajtu. Prilične književnice.

Ljudi, da li ste vi normalni?!?

Žena se ne bavi pisanjem vesti, ona je spisateljica, književnica, blogerka, objavila više knjiga nego što ste vi pročitali, piše na razne teme, britko, oštro, duhovito, duboko, plitko, kako joj dune.

Knji – žev – ni – ca.

Ponovimo još jednom, s razumevanjem: Knji – žev – ni – ca.

Lični stav. Pravo na mišljenje i izražavanje istog. Ništa, a?

Pa dajte da ukinemo pravo književnicima i blogerima da imaju svoje mišljenje.

Evo, na primer, ja. Nisam književnica, ali pišem. Pišem svašta. Imam svoj blog. Mogu na njemu da napišem, na primer, da je Zemlja tepsija za burek koju na leđima nose kornjače, a da svetom vladaju reptili.

Mogu bre.

Moja glava, moja pravila.

Ali, ako to objavim na Fejsbuku, kao svoj lični stav, i neko prenese, najebaću i ja, a i taj što je preneo, jer, ko je meni dozvolio da mislim šta ja hoću i što nije dozvolila i odobrila, na primer, SZO?

Ili ko god već plaća ove što faktčekuju. Jer ne verujem da pišu onoliko sranja za džabe i zarad istine, man’te me.

I ko je tom što je preneo moj lični stav jer mu je bilo zanimljivo dozvolio da mu bude zanimljivo to što ja trabunjam?

Čuli ste, pretpostavljam za “Zločin i kaznu”? Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti. Dostojevski?

Jedan od najvećih pisaca svih vremena, bio je prvo osuđen na smrt pa pomilovan i prognan u Sibir. Zbog pisanja. Ali džaba, i u Sibiru je pisao.

Samo, to je bilo 1850. godine, a ni Sibiri nisu više što su bili.

A Miler? Markes? Neruda?

Domanović? Harms? Bulgakov?

Gde bi oni bili i da li bi mi danas imali ovoliko knjiga za čitanje (makar meni zauzimaju veliki prostor ali nisam na to mislila) da oni nisu imali gde, mogli, smeli da napišu i kažu svoja mišljenja?

Zašto se to pravo oduzima spisateljici Vedrani Rudan?

Hoćete li da Branka Ćopića i knjigu “Orlovi rano lete” izbacimo iz lektire jer podstiče decu na pobunu?

Možda pre “Magareće godine”, ona je reakcionarnija.

Ili je ipak došlo vreme da počnemo da spaljujemo i knjige, a?

Ćuti, Vedrana, dok i nas ne spale, sve je otišlo u materinu!

Vedrana Rudan: Jebeš isprike finoj, mrtvoj Miri i svim finim budućim mrtvim „vješticama“. U Hrvatskoj je samo mrtva žena, dobra žena

Tamara Gočmanac

Mnogo glasno šapuće. Ego-tripuje, nasmeje, rasplače. Voli kišu i sneg. I životinje. Redovno je ispuštali na glavu kad je bila mala, pa je, zahvaljujući tome, postala mnogo lepa, pametna i bloger.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


42 Shares
Share via
Copy link