Magazin Srbija

Broj registrovanih pedofila u Srbiji rapidno raste, u svakom gradu bar 20 osuđenih i dokazanih

pedofilska-mreza
Printscreen/MUP

Broj registrovanih pedofila u Srbiji je u konstantnom rastu.

Prema najnovijim podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji  je trenutno 519 osuđenih pedofila. To je za više od stotinu ljudi više nego što ih je bilo aprila prošle godine.

Statistika pokazuje trend uvećanja broja osoba koje se nalaze na listi osuđenika za dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

  • Početak 2019. – 96
  • Oktobar 2019. – 279
  • Oktobar 2020. – 371
  • April 2021. – 416

Registar je osnovan 2015. godine na osnovu tzv. „Marijinog zakona“ (Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima).

– Pravilnik o vođenju evidencije (Registra) donet je u septembru 2015. godine od kad se i vodi. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde je nadležna za vođenje te evidencije – objasnili su u Upravi.

Ko se nalazi u registru?

Ovaj zakon primenjuje se za izvršioce sledećih krivičnih dela prema maloletnicima:

  • Silovanje
  • Obljuba nad nemoćnim licem
  • Obljuba sa detetom
  • Obljuba zloupotrebom položaja
  • Nedozvoljene polne radnje
  • Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa
  • Posredovanje u vršenju prostitucije
  • Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju
  • Navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama
  • Iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu

Učiniocu krivičnog dela sud ne može ublažiti kaznu niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima.

Šta piše u registru pedofila?

  • Ime i prezime pravosnažno osuđenog za neko od krivičnih dela protiv polne slobode nad maloletnicima
  • Matični broj
  • Adresa prebivališta
  • Podaci od značaja za fizičko prepoznavanje osuđenog (urođeni znaci, tetovaže)
  • Podaci o zaposlenju
  • Fotografije osuđenog
  • DNK profil
  • Podaci o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen
  • Podaci o pravnim posledicama osude
  • Podaci o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom

Kome se mogu dostaviti podaci iz registra

Na podatke sadržane u Registru, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka. To znači da podaci iz Registra nisu javni.

Podaci iz evidencije se mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, a uz obrazložen zahtev, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Podaci iz posebne evidencije mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

Koja je obaveza osoba u registru?

  • Redovno javljanje policiji (na mesec dana)
  • Redovno javljanje Povereničkoj kancelariji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (na mesec dana)
  • Prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima
  • Da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove
  • Prestanak vršenja javne funkcije
  • Zabranja sticanja javnih funkcija
  • Da ne posećuje mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (škole, vrtići)
  • Da obaveštava poverenika o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta
  • U slučaju da putuje u inostranstvo, povereniku i MUP-u dostavlja adresu na kojoj će biti u inostranstvu i kontakt osobe

Brisanje iz registra nije moguće

Podaci iz evidencije vode se trajno i ne mogu se brisati.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.

Izvor BLIC

Detalji hapšenja dede pedofila, silovao unuku (12) pa joj pretio smrću

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

128 Shares
128 Shares
Share via
Copy link