Branka Arsić, prvi redovni profesor iz Srbije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku posle Mihajla Pupina, kaže da bi studenti humanističkih nauka u Srbiji umesto akcentovanja vere i religije, trebalo da izučavaju globalne uporedne istorije i filozofije književnosti, ali naglašava i da je na Kolumbiji danas akcenat na „sticanju znanja i veština koje, pre svega, donose novac”.
Branka Arsić u Njujorku sa velikim uspehom predaje englesku i komparativnu književnost.
Njen put na Zapad išao je preko Budimpešte, gde je takođe predavala na univerzitetu.
Njena karijera je u stalnom usponu, knjige joj objavljuju najprestižniji izdavači, a piše za najuticajnije internacionalne časopise.
Za knjigu „Bird relics” dobila je nagradu Udruženja za moderne jezike, koja se smatra najvećom američkom nagradom za non-fikšn, dakle za radove teorijske prirode.
Branka Arsić kaže za Tanjug da je njen dolazak u Beograd isprovocirala retrospektivna izložba Mrđana Bajića koji je njen, kako naglašava višedecenijski prijatelj.
Za nju nema dileme da je ogromna privilegija biti predavač na Kolumbiji.
Ona dodaje da su humanističke nauke ipak u senci izučavanja primenjenih nauka ili informacionih tehnologija na Kolumbiji.
– Akcenat je naravno na sticanju znanja i veština koje pre svega donose novac – kaže Arsić.
Digitalnu revoluciju koja ljudima nudi sve više ekrana sa sve kraćim vizuelnim senzacijama, Arsić vidi sa kao istorijsku neminovnost.
– To je velika tema. Uvek se setim pojave romana u 18. veku. Svi su tada bili jako zabrinuti da će to da promeni način mišljenja… da je plitkoumno i da će prave vrednosti nestati. Nisam sigurna da će opera i pozorište kakve poznajemo preživeti 21. vek. Preživeće misao i nastojanje ljudi da pravi dobru umetnost. Pitanje je jedino u kakvoj će se formi pojaviti ta umetnost u nekom novom svetu. nadam se samo da će se pojaviti jako dobre arhive da bi ovo što smo mi radili bila geneologija novih umetnosti koje će se pojavljivati. Možda se pojavi neka nova vrsta opere – kazala je Arsić.
Nakon iskustva predavača na Univerzitetu Kolumbija Arsić ističe da je obrazovanju u Srbiji potrebno globalno i mentalno otvaranje.
– Mi smo sami sebi važni u Srbiji i studenti treba da izučavaju našu književnost. Sa druge strane, mora da postoji srazmera upućenosti u misaone tokove istorije zapada i istoka. To bi bilo jako značajno za izučavanje istorije humanistike u obrazovnom sistemu u Srbiji. Umesto akcentovanja vere i religije, studenti treba da se posvete izučavanju globalnih uporednih istorija i filosofija književnosti u programima studiranja humanističkih nauka – kaže Arsić.
Milan (81) sa Rudnika kao dete pobegao od kuće i od ratnog siročeta postao profesor
Izvor: Politika
Dodaj komentar