Industrijsko zagađenje u Boru je takvo da ljudi i faktički umiru od raka izazvanog povećanim rizikom od obolevanja.
Publikaciju pod nazivom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” u kojoj su navedeni alarmantni zaključi pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja u Boru na zdravlje stanovnika uradio je Batut, a umesto da preduzmu hitne mere za zaštitu zdravlja stanovnika, po svemu sudeći rezultate ove studije pokušali su da zadrže dalje od očiju javnosti.
“Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za specifična mesta lokalizacije raka, uključujući i rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfopoetskog tkiva, Hodžkinovog i ne-Hodžkinovog limfoma, leukemija i mezotelioma, a značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća je registrovan i kod muškaraca i kod žena u Boru. Za sve maligne tumore osim tumora kože, zapažen je i značajno veći rizik u umiranju i kod muškaraca i kod žena u Boru. Kao i u slučaju obolevanja, ovaj obrazac se opaža za rak bronha i pluća, kao i određene specifične lokalizacije raka, uključujući rak jetre, pankreasa, melanoma, mokraćne bešike, limfopoetskog tkiva, Ne-Hodžkinovog limfoma i mijeloidne leukemije. Isti obrazac je primećen i u slučaju umiranja od raka grlića materice i raka jajnika kod žena, kao i za rak prostate i testisa kod muškaraca”, najvažniji su rezultati pilot studije o uticaju industrijskog zagađenja na zdravlje stanovnika Bora, objavljeni u publikaciji “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”.
Ova publikacija postala je dostupna javnosti samo zahvaljujući upornosti članova Asocijacije za razvoj grada Bora.
Programski direktor za održivi razvoj “Asocijacije za razvoj opštine Bor” Milorad Milošević objašnjava za Nova.rs da su članovi ovog urduženja građana prvo nezvanično saznali da postoji studija o zdravlju stanovnika u Boru koju je radio “Batut”, da krenuli u nelogično dugu potragu za njom.
Put do dobijanja dokumenta bio je dug i jasno je pokazao da neko rezultate ove studije želi da skloni od očiju javnosti. Ono što su u dokumentu na kraju pročitali, razjasnilo je i zašto.
– Kad smo dokument najzad dobili od “Batuta”, koji je autor studije, videli smo da su naše sumenje bile tačne, da su podaci frapantni i poražavajući i potvrđuju ono na šta smo odavno sumnjali – kaže Milošević za Nova.rs.
Kako objašnjava, u publikaciji “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji” navedeno je da su kandidati za ekološke “crne tačke” u Srbiji uglavnom su povezani sa eksploatacijom rude olova i cinka, a u industrijski zagađene lokalitete svrstana su mesta u blizini: rudnika bakra u Boru, rudnika bakra u Majdanpeku, površinskih kopova i termoelektrana Kolubara, termoelektrana i rudnik lignita Kostolac, rudnika olova i cinka Ljubovija, napuštenog rudnika antimona Zajača, industrije cementa – Beočin, Kosjerić, Popovac, petrohemijskog kompleksa – Novi Sad, Pančevo.
Građani koji žive u blizini pomenutih postrojenja nalaze se u opasnosti koja još nije do kraja ispitana, dok bi Bor mogao da bude samo “vrh ledenog brega”, upozorava Milošević.
– Jasno je, Bor je trovačnica već ko zna koliko godina unazad, to je jedna legalna gasna komora. Taj narod je zarad nekih viših interesa očigledno žrtvovan – kaže Milošević.
5 mesta na kojima možete da se sklonite od napada Vučićevog ludila, a da ostanete u Srbiji
Dodaj komentar