Kolumne Magazin

Blago Palmi, njemu leđa čuva skoro 400 žena koje slučajno rade za njega

marinika-tepic
Foto: N1

Da se razumemo, ne varim ni Palmu ni Mariniku.

Iz svojih razloga. Recimo da imam osetljiv želudac.

Palmu jer je osion i sav je po sistemu ‘ne može mi niko ništa’ i ‘može mi se’.

Mariniku jer ne bi dočekala ovoliko prozivanja da nema debela leđa koja je štite, pa sam malo ljubomorna, jbg.

Ja da krenem da lajem sve što znam za tri dana bi me progutao demokratski mrak.

Ali, ovoliko ostrvljivanje žena iz Jagodine na ženu koja pokušava da dokaže nešto nezakonito i jezivo, blago rečeno, onako, orkestrirano, horski, po društvenim mrežama a i šire, nisam u životu svom videla.

I pročitam maločas da su protiv Tepićke tužbu, krivičnu prijavu podnele 393 žene iz Jagodine.

Nije bez značaja to što su listom sve zaposlene u javnim preduzećima, dakle, Palma im je poslodavac.

Pa kaže:

“Osnovnom javnom tužilaštvu u Jagodini danas su krivičnu prijavu protiv Marinike Tepić podnele 393 žene, saopštio je grad Jagodina.

Kako se navodi, žene koje su podnele prijavu zaposlene su u javnom sektoru u tom gradu.

U prijavi se navodi da je Tepić tužena zbog dela „izazivanje panike i nereda“.

Krivičnu prijavu predala je pomoćnica gradonačelnika Jagodine Marija Jovanović u pratnji advokata Dragana Alempijevića.

„Mi smo podnele krivičnu prijavu protiv Marinike Tepić zato što je u sredstvima informisanja na najogavniji i najstrašniji mogući način uvredila sve žene Jagodine…

Prosto ne možemo da verujemo da jedna žena može na tako ogavan i surov način da uvredi sve žene zaposlene u javnom sektoru u Jagodini“, rekla je Jovanović, a navodi se u saopštenju.

Ona je dodala da je veliko interesovanje žena u Jagodini jer su uvređene i ogorčene, kao i njihove porodice „jer veće uvrede nisu mogle da dožive od onih koje je izrekla Marinika Tepić“.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić prikazala je na konferenciji za novinare video snimak za koji kaže da je svedočenje čoveka iz Jagodine koji je navodno prisustvovao, po njenim rečima, „podvođenju“ devojčica i žena u tom gradu.

Marković je negirao ove tvrdnje, navodeći da je Tepić iznela laži, te da će zbog toga morati da ide u zatvor., preneo N1.”

Dakle, Marinika Tepić je iznošenjem tvrdnji (za sada, dokaze čekamo) da je Dragan Marković zvani Baobab, pardon, Palma, organizovao gang-bang žurke sa maloletnicama za sebe i svoje političke kompanjone i uslovljavajući devojke i žene seksualnim uslugama za zaposlenje “izazvala paniku i nered” i “na ogavan i surov način uvredila sve žene Jagodine”.

Evo, ja nisam iz Jagodine, ali mogu da tvrdim da se ne bih osećala uopšte uvređeno da neko to ispriča o mom gradu i o političarima u istom, jer, na koji način to mene lično, kao osobu, vređa?

Ne može da me uvredi ni ako sam bila prisiljena na seks, recimo, jer sam bila prisiljena.

Još manje može da me uvredi ako sam na isti dobrovoljno pristala, jer pristajem samo ako mi se neko dopada, dakle, dobrovoljno se zna šta znači.

I sad me kopka kako je to Marinika Tepićka pouvređivala sve ove silne žene da se obruše na nju, drugu ženu, i ekspresno da podnesu krivičnu protiv nje, vređajući, u stvari, sve ono za šta se ona koprca i bori, a to je da žena ne bude predmet trgovine mesom i mesnim prerađevinama, iako je ne volim.

Baš me kopka.

I onda shvatim da one sve rade u ‘javnom sektoru’, što će reći u opštini, javnim preduzećima, ustanovama, i da sve imaju jednog poslodavca.

I da, u strahu za svoja radna mesta, živote, ugled, reputaciju porodice, verovatno moraju da podnesu krivičnu prijavu protiv žene koja ih brani. Brani ih jebote. A one je tuže.

Možete me nazvati i glupom i ludom, ja sam u svom gradu pokušavala da dobijem ‘stalni posao’ duuugo godina.

I bivše i sadašnje političare na vlasti, razne ‘faktore’ koje znam od noše, pelena, osnovne ili srednje škole, kojima sam činila razne usluge, cimala sam samo sa jednom rečenicom: ‘treba mi jebeni posao’.

Nisam nudila ništa, možda sam u tome pogrešila. Možda sam bila prestara da ponudim a možda i presiromašna, ne znam.

Znam samo da, gde god da sam radila, bila sam među najboljim, najpouzdanijim i najodgovornijim radnicima. CV mi je deblji nego “Rat i mir”. Nisam dobila posao.

Jesam jednom, na određeno, citiram ‘zbog osmeha’. Imam, znate, divan osmeh. Nikog nije bilo briga kako radim, rečeno mi je. Davno sam te iluzije izgubila.

I tada sam se osetila jadno, bedno, poniženo, bezvredno, fuuuuuuuuuj, najgore na svetu. Stresla se, nisam znala šta me snašlo. Osećala se odvratno, kao da to što radim i kako i koliko radim nema nikakvog smisla a ni uticaja na to da li ću posao dobiti ili ne. Zalužila ga svakako jesam. Tim gore sam se osećala mizerno i jadno.

Ne zato što je neka žena tamo ustala da kaže da to nije u redu, nego zato što ni jedna nije ustala.

Pa vas pitam: Da li ja treba sad da podnesem krivičnu prijavu protiv svih žena koje su videle i osetile moje poniženje, ili protiv onih koje moje pravo da imam lep osmeh a da na posao budem primljena jer sam vredan i dobar radnik brane?

Ćerke političarima prodajemo za 60€ po komadu pa im još i aplaudiramo za 1500 dinara

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
413 Shares
413 Shares
Share via
Copy link