Svakoga dana, prosečan čovek provede u proseku 8 časova na poslu i otprilike toliko spavajući. Preostali kusur života dođe kao očajnički pokušaj da se stigne živeti onako kako bismo to hteli. Uzevši u obzir nepredvidive okolnosti, šta je to što ustvari ostane? Potreba. Za nekim da popuni tih nekih sat dva vremena koje imamo. A tu ne želimo dodatne frustracije, loše okolnosti i promene. Hoćemo sve i hoćemo odmah. Zato nam laki odnosi i neobavezne varijante daju ono što nam preko treba. Slobodu da se ne javimo, ne mislimo i ne očekujemo, jer naprosto i ne moramo.

Uzevši u obzir nepredvidive okolnosti, šta je to što ustvari ostane? Potreba.

par-osmeh-zajedno

Za ljubav treba vremena, ali istinski posvećenog i provedenog sa onim koga voliš, uz pretpostavku da i on tebe voli. Ljubav ne ide tek tako usput, kao dobar frajer u klubu, koji ti prilazi petkom, jer tada su noći duže, a subota dalja. Nedeljom se i takvi pozdravljaju i vraćaju svojim kućama i obavezama koje ih u ponedeljak čekaju. A ljubav ne čeka raspored, ona traži mesto i utorkom. A onda sreda i četvrtak nekako sami logično dođu.

Ljubav ne ide tek tako usput, kao dobar frajer u klubu, koji ti prilazi petkom, jer tada su noći duže, a subota dalja.

Biramo seks, jer smo u sistemu posao kuća posao shvatili da život i nema baš mnogo smisla. Dinamika je ujednačena i suština svakoga dana, čak i da radiš najbolji posao iz snova je u tome da si 8 sati zatvoren na radnom mestu, a gotovo jednako prespavaš. Trećina dana je ipak nešto što sebično poželimo proživeti punim plućima. A ljubav nekada i otežano diše. Treba je priključiti na aparate. A vama u suštini treba samo zgodan doktor, bez namere da cela priča i sutra traje.

žena-krevet

Ipak, ostaje u vazduhu pitanje šta sutra?

Dve trećine dana ostanu kao puka neizbežnost života koji i nije tako sjajan, ali se on ogleda u nadi. Iščekivanju i radosti zbog nekoga ko nas čeka da tu jednu trećinu podelimo. Ali ona nije cela, ako je delimo, zato nam draže bude rasparčano davati deliće svog vremena nekada, nekome. U zamenu za jednake sitnice njega.

Ipak, ostaje u vazduhu pitanje šta sutra?

Čovek je biće satkano od potreba. Daje, ali najviše traži i treba. Osim kiseonika i hrane i ljubav. Nekad se ona pak zameni za dobre kompenzacije njenih delova. Budimo realni svi smo nekada bili u toj fazi kada nemamo mnogo strpljenja, volje, a naročito želje da nekoga trpimo u kompletu. Naravno, ni sami nismo idilični ljudi za poželeti, ali upravo zato ljudi se lišavaju ljubavi. Zato što je prokleto naporna. Zahtevna. Traži od nas suštinu našeg bića. A to i ne dajemo tako lako. Telo ionako jeste samo to. Telo koje se uzajamno troši.

par-obala-plaža

Ljubav te ponižava, ali i podržava.

Proždire i ispunjava.

Nasmjehuje i rasplakuje.

Ali traje.

Seks je samo seks.

Ali tih nekoliko minuta koliko traje je ponekad sve što možemo izdvojiti.

Traži od nas suštinu našeg bića. A to i ne dajemo tako lako. Telo ionako jeste samo to. Telo koje se uzajamno troši.

POVEZANO: Svako živi svoj izbor

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here