Magazin

„Bezbedan grad“ za bezbednog diktatora: Nadzorni sistem MUP-a za prepoznavanje lica i satiranje kritike

bezbedan grad
Foto: MUP

Pre više od četiri godine, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović potpisao je sa predsednikom kompanije “Huawei Technologies Co.LT” Dejvid Tangom sporazum o strateškom partnerstvu i uvođenje “eLTE” tehnologija i rešenja za “Bezbedan grad” u sistem javne bezbednosti.

Ministar Stefanović istakao je tada da će saradnja stručnjaka Ministarstva unutrašnjih poslova i kompanije „Huawei“, po osnovu ovog Sporazuma, doprineti modernizaciji i efikasnijem radu srpske policije, a sve u cilju smanjenja stope kriminala i povećanja sigurnosti i bezbednosti građana Republike Srbije.

– Cenimo spremnost kineskih kompanija i Vlade Narodne Republike Kine da pomognu Republici Srbiji da podizanjem nivoa informaciono komunikacionih sistema i tehničke opremljenosti unapredi bezbednost naših građana – istakao je tadašnji i sadašnji potpredsednik Vlade.

Dejvid Tang je izrazio spremnost da njegova kompanija pomogne  MUP-u da kroz modernizaciju tehnologije savlada bezbednosne izazove i poveća efikasnost, te da će projektom „Bezbedan grad“ komunikaciona infrastruktura MUP-a biti značajno unapređena.

Projekat podrazumava uvođenje inteligentnog video nadzora koji značajno unapređuje efikasnost rada policijskih službenika u cilju povećanja javne bezbednosti. Takođe, na sajtu MUP-a piše i da se taj nadzor uvodi i zbog kontrole saobraćaja, što će doprineti povećanju bezbednosti i smanjenju broj saobraćajnih prekršaja.

Dakle, još pre čak četiri godine ovaj režim je preduzeo nove konkretne korake u pravcu totalitarizma i potpune kontrole građana Srbije. Pod okriljem bezbednosti uvodila se rigorozna društvena kontrola gde je svaki pojedinac postao plen sopstvene vlasti.

Potencijal za ucenu raste do nemerljivih visina, a umesto da se ovakvi sistemi koriste samo u poterama za teroristima, pedofilima, silovateljima i ubicama, sistem za nadzor sada je omča oko vrata svakog građanina Srbije koji kritički razmišlja, a naročito za one koji to svoje razmišljanje i stav na bilo koji način javno iznose.

Slušamo svakodnevno o umešanosti državnih struktura, naročito bezbednosnih i policijskih, u kriminalne aktivnosti i monstruozna ubistva, a onda ovakvom naprednom tehnologijom rukovode isti ti ljudi sumnjivih biografija.

O kakvoj vrsti bezbednog grada se radi pitanje je za gospodina sadašnjeg ministra odbrane, a u vreme potpisivanja sporazuma sa kompanijom „Huawei“ ministra unutrašnjih poslova, kada je u vreme njegovog ministrovanja policijom u ulici 27. marta izvršeno hladnokrvno ubistvo, za šta postoji i video materijal dostupan na internetu, a dokazi su misteriozno nestajali iz policije i kasnije iz tužilaštva.

Bezbedan grad neće biti bezbedan ukoliko određena grupa ljudi kontroliše i određuje ko sme, a ko ne sme da vrši krivična dela. Nažalost, ovo nije zemlja u kojoj se apsolutno veruje institucijama i autoritetima. Ovo je država kriminala i korupcije, gumenih čekića i kuvanih motki, država podmetnutih bombi, metaka u čelo i snajperskih meta.

Da problem sa nadzorom postoji odavno u Srbiji, dokaz je i ubistvo premijera Zorana Đinđića i isključene kamere na zgradi Vlade Srbije. Primera zbog čega je ovaj potpis Nebojše Stefanovića vrlo problematičan ima toliko da je besmisleno navoditi ih.

U Kini je sistem kontrole odavno uspostavljen i on se unapređuje svakodnevno, ali društveno uređenje i struktura ne mogu se porediti sa ovdašnjom. Vlast i moć već je skoncentrisana u rukama jednog čoveka daleko iznad njegovih ustavnih ovlašćenja, a dok mi njega gledamo na svim kanalima sa nacionalnom frekvencijom, on zajedno sa drugom Vulinom uživa da vidi ko to sme da zalaje protiv njegove samovolje.

Problem je nastao kada je ogroman broj ljudi zalajao odjednom nakon dugo godina, a onda nijedan lanac kontrole, davilica slobode niti nadzorni sistem ne pomažu u dovoljnoj meri.

Za koga je namenjena ta bezbednost? Za batinaše koje šalju stranačke strukture, za novoosnovane kriminalne klanove, za sve one egzekutore u nerešenim ubistvima javnih ličnosti i političara, za vašu decu ili za sve ostale građane koji žele da žive u miru, po zakonu, sa jasnim pravom na iskazivanje nezadovoljstva kada država kojoj pripadaju ne liči na modernu evropsku državu 21. veka u kojoj je privatna svojina, pravo na slobodno mišljenje i izražavanje mora biti svetinja? Šta je u Srbiji danas bezbednost?

Nakon ministarske rotacije, mesto Nebojše Stefanovića u ministarstvu unutrašnjih poslova pripalo je Aleksandru Vulinu. Pomenuti ugovor potpisan je početkom 2017. godine i videli smo tokom ovih protesta da su igračke za uniformisane dečake stigle i da se vrlo rado koriste u borbi za “bezbedan grad”.

Policija snima srednjoškolce u Čačku, a mnogobrojne su fotografije koje dokazuju da ljudi u civilu, za koje se veruje da su policajci, telefonima sa antenama prate i identifikuju demonstrante širom Srbije.

Kažu mladi “neograničen internet za ograničene mozgove”, ali ta definicija zvuči opasnije ukoliko se radi o neograničenoj tehnologiji koja služi moralno ograničenim ljudima.

Pesma grupe EKV glasi “Neko nas posmatra”, a danas kroz te reči živimo i Orvela, ali i Nušića istovremeno. Sve ovo je samo nastanak jednog novog sistema, neototalitairizma ukoliko želite, a pitanje je ko će na ovom našem prostoru predvoditi ovaj “tehnološki napredak”. Tu je sada glavna borba, a Vučić ispred svih veruje da je on izabrani sin informacionih sila.

A svi mi ostali imamo samo mogućnost da se široko osmehnemo svaki put kada u nas upere svoje kamere za prepoznavanje lica, da im barem stavimo do znanja da će lepota pobediti sve njihove zle namere da od slobodnih ljudi prave svoje zahvalne robove.

Izvor: MUP

Veliki vođa vas snima, prepoznaje vam lica i šalje prijave ako ste bili na protestu

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

63 Shares
Share via
Copy link