Beograd Magazin

Beogradska kafana stara 150 godina ugostila je Putina, Si Đinpinga i Buša. Bili smo tamo i evo priče

kafane BG
Foto: A.K.

Beogradske kafane svedoci su opstanka ovog naroda, suza koje oplakuju radost i tugu, čuvaju mirise, sećanja i tragove prošlosti. I pre pandemije, epidemije, đavo će ga znati šta nas je sve već zadesilo, kafane su bile u krizi jer su mnoga kultna mesta zatvorena, privatizacija je surovo udarila na stari duh i šmek nekog bezbolnijeg vremena, a boemija se povukla u ilegalu bežeći od nasrtaja komercijalizacije ugostiteljstva.

Svaki grad ima neku svoju kafanu, a Beograd ima tu prednost da uživa u širem izboru, pa je moguće naći zaista i neko mesto za koje ranije nikada niste ni čuli. Ako se dovoljno osramotite u jednoj kafani, uvek možete pronaći drugo utočište dok se ne slegne prašina u prethodnoj.

Neki moj lični izbor svodi se na par mesta u samom gradu, na kafane gde sam uspešno ubijao mladost, a sada i ove poslednje godine pre ulaska u nikad željenu zrelost.

Svaka kafana ima svoju priču, svoju dušu i specifičnost, inače se kafanom i ne bi mogla zvati. Ima tu različitih načina rada, pristupa ugostiteljstvu, pa sve do političih ideologija i identitetskih razlika.

Svesno nisam izabrao kafane iz Skadarlije, Znak pitanja i druge koje su više nego čuvene po svojoj tradiciji i turističkom potencijalu. Napravio sam miks starih, meni dragih, prijatnih, interesantnih i kafana za koje lično verujem da i dalje pripadaju običnom građanstvu. Sasvim sebičan odabir.

Počnimo sa onom koja je ugostila, ni manje ni više, nego lidere najvećih svetskih sila – Rusije, Kine i SAD

Orašac

Stara kafana na Bulevaru Kralja Aleksandra, preko puta parka i Vukovog spomenika. Orašac ima malo stariju klijentelu, sa onim iskusnim, pravim konobarima koji su živote dali kafani i koji će uvek učiniti da se osećate kao specijalan gost. Služili su za života, kažu, Putina, preko Buša i Ši Đin Pinga, ali se razlika u pristupu i sa nama običnim građanstvom neće primetiti.

Orašac je predstavnik one stare Srbije, Prvog srpskog ustanka i vožda Karađorđa.

– Ako čovek poželi da se vrati u sedamdesete, osamdesete ili da vidi kako je bilo, ako je neko gurman da proba specijalitete. Cilj nam je da podsetimo ljude na neko lepo vreme, to je poenta svega – kazao nam je menadžer restorana Orašac Miloje Trajković.

Orašac 5
A.K.

Zašto bi prilikom posete Beogradu ljudi trebali da svrate u ovu kafanu?

– Svi restorani su počeli da liče jedni na druge. Sve što želite da probate od stvari koje su bile na srpskom tradicionalnom jelovniku, to možete probati kod nas. Cene su uvek u ’zlatnoj sredini’, za pristojno građanstvo – rekao je Trajković za Luftiku.

Orašac 6
A.K.

Kako je ova kafana prošla kroz dve sumorne godine?

– Da nismo poznati kao brend Orašac možda bi i propali do sada. Ali imamo jaku klijentelu koja dolazi po 40 godina ovde, s kolena na koleno se tradicija prenosi, dolaze i stari i mladi. Svaki vid popuštanja je radovanje jer će i gosti biti opušteniji da sede u kafani. Neće biti odlazaka u 20 sati, da li imaju ili nemaju kovid propusnice. Mi imamo finu klijentelu, većina je poštovala sve propisane mere tako da sa gostima nismo imali mnogo problema – objasnio nam je menadžer kafane Orašac.

Kafana ima vrlo bogatu istoriju.

– Orašac postoji skoro 150 godina, 1878. godine napravljena je ova zgrada. Prvo je bila bife u kojem su se zanatlije skupljale posle posla. Onda je 1901. godine napravljena mehana kako bi imali šta da ’nabodu’ dok se kartaju. A po informacijama koje sam dobio od naslednika, od tri brata Makedonca dvojica su na kartama izgubili svoje udeo u kafani. Treći brat je otkupio taj njihov dug koji su izgubili na kartama i od 1921. objekat prelazi u restoran i postaje Orašac kakav znamo – dodaje.

Orašac 7
A.K.

Ima i onih manje lepih vesti- Očekuje se poskupljenje cena po kafanama.

– Moraće. Sve ide ’gore’, tako idu i plate, pa će ljudi moći da priušte sebi opet neki izlazak u kafanu. Ako poskupe namirnice, logično bi bilo i da plate moraju da idu gore – očekuje Trajković.

Porodičan ručak u tradicionalnoj atmosferi može biti sasvim prigodan u toplom ambijentu kafane Orašac prilikom duge šetnje beogradskim Bulevarom. Svakako vredi vreme i novac utrošiti na kafanu Orašac.

Korčagin

Jedno od  mesta koja se vezuju za studentske dane i jutarnja teturanja do kuće, svakako je kafana Korčagin. Sa motivima iz vremena SFRJ ova kafana i dalje baštini simboliku države za čije je vreme i kafana doživela svoju renesansu.

Upravo zato i natpis iznad vrata – „Bili smo, postojali smo i to je nemoguće zaboraviti.“

Korčagin postoji od 2001. godine kada se polako krenulo sa razvijanjem posla, a sada važi za kafanu kroz koju retko ko nije provileneo u prethodnih desetak godina.

Korčagin 2
A.K.

Prepodne je po nepisanom pravilu rezervisano za malo starije goste, a kada se veče približi mladi pohrle na vrata u želji da provedu koš jedno uzbudljivo kafansko veče.

Nemanja već nekoliko godina radi u ovom objektu i za naš portal kaže da su svi zadovoljni jer se propusnice ukidaju.

– Kako da ne. Sad je mnogo lakše jer više nema ograničenja. Ljudi dolaze, ne treba nikakva propusnica. Dolazili su komunalni policajci do sada jedno tri, četiri puta. Prilično je to stresno, kao neka mini racija. Oni upadnu i sve stane dok isproveravaju, tako da će sada biti mnogo lakše, mnogo relaksiranije – rekao nam je Nemanja.

Sve mere skupa osetno su ugrozile opstanak lokala poput ovog.

– Nismo radili i da nije bilo ’Wolt’ aplikacije i dostave, ne znam kako bi kafana opstala. Kad je sve to buknulo samo smo dostavu radili i kafana je na neki način funkcionisala. Bila je opcija da se pomogne u kuhinji jer nije bilo radnika nigde. Neko je radio dostavu i ne mogu da kažem ništa loše. Kako je bilo, kako su drugi lokali prolazili i kolege, mi smo još i dobri – kazao nam je sagovornik iz kafane Korčagin.

Korćagin 3
A.K.

Nakon pandemije krenula su i poskupljenja, pa svi očekuju da će i kafane morati da podižu cene. To jeste veliki udarac za naše stanovništvo, ma šta ko da misli i smatra instituciju kafane besmislicom. Ovo je zapravo možda još jedina institucija u koju građani imaju poverenja u ovoj državi.

Korčagin je, takođe, izuzetno popularan među domaćim i stranim turistima, a pozitivne recenzije na Guglu mnogo znače.

– Mogu da se pohvalim da smo uspeli da budemo najbolje ocenjena kafana na Balkanu. To dosta utiče da turisti dođu i osete našu priču – objasnio nam je Nemanja uz dodatak da najčešće dolaze turisti iz Kine.

Jasno je da su im komunistički simboli veoma dobro poznati iako dolaze sa drugog kraja planete.

Korčagin 1
A.K.

A Korčagin ima tu mladu krv, rekao bih da je to najvažnija karakteristika ovog lokala. A kako dušu ove kafane vidi naš sagovornik.

– Prvi put sam ovde došao da popijem kafu i rakijicu. Svideo mi se opušteni ambijent, domaćinska atmosfera i zaljubio sam se u sve to. Kada uđeš ovde osećaš se prijatno i to je suština Korčagina. Trudimo se da očuvamo neki stari duh kafana i zato ljudi dolaze – podvukao je Nemanja u izjavi za Luftiku.

Korčagin je defintivno mesto na koje treba račnati kada se razmišlja o tipičnom kafanskom izlasku uz živu muziku, uzevši u obzir pristojne cene i mlade ljude željne dobrog provoda nećete pogrešiti i uvek ćete se rado vraćati po još uspomena.

Srpska kafana

Kafana izrazitog nasleđa, kultno mesto i jedno od omiljenih svratišta legendarnih glumaca Ateljea 212. Iz Svetogorske ulice, pod bukom škripe guma, samo jedna vrata dele vas od utopije mira i nekog drugačijeg univerzuma.

Da Srpska kafana postane zaista kultno mesto u Beogradu pobrinuo se nekadašnji upravnik Milo Vlahović. On je inicijator Ulice otvorenog srca, a čuvene su noći kada najveći naši glumci zamene uloge sa konobarima i kuvarima restorana, služeći goste koji imaju sreće da pronađu svoju stolicu u popularnoj kafani.

Kako ni kafane više nisu društvena svojina, već privatna, tako ni one više nemaju upravnike, već menadžere. Sa njim smo popričali malo o istorijatu, o izazovima današnjih ugostitelja.

Krenuli smo, kao i uvek, od duše i emocija.

– Duša ovog mesta je sama pozicija. Ova kafana postoji od 1932. godine, preživela je i rat i bombardovanja. Nedavno mi je jedan komšija pričao da je ispred kafane, između ove dve zgrade u Svetogorskoj, za vreme Drugog svetskog rata, pala ogromna bomba koja nije eksplodirala. Da je ’roknula’ ni ove kafane ne bi bilo, ali je ona opstala i tada – kaže menadžer Srpske kafane za Luftiku.

Dolaze li i dalje glumci Ateljea 212?

– Pa svrate, ali nije to više kao nekada. Izgubili su se ti glumci boemi. Ranije ih je bilo, i u ćošku imate dve stolice, jedna pripada Zoranu Radmiloviću, a ova druga što je podeljena na pola je stolica Slobodana Aligrudića, jer je on pola bio u ovoj, a pola u drugoj kafani – vidimo stolice i na podu cipele čuvenih srpskih glumačkih veličina.

Srpska kafana
A.K.

– Takvih gostiju je manje. Ovi današnji svrate, popiju jedno piće, kafu, čaj. Nema onih boema koji su znali da sede celu noć, toga više nema. Verovatno i kod njih u branši nije kao nekada – ocenili su za naš portal iz Srpske kafane.

A šta oni kažu o duhu beogradskih kafana nekada i sad?

– Sve se promenilo, kako u društvu, tako i u kafani. Prva i osnovna stvar, koju gosti ne vide, to je da nema više onog osoblja koje je nekada bilo. Mladi neće da uče zanat u potpunosti nego nauče površno. Čast izuzecima. Ima ljudi koji hoće. Jako je teško naći kuvare, mlade, koji hoće da napreduju. Problem je da što čim lepo ispeku zanat, zavole ga, mlađi odlaze.

A gde odlaze?

– Odlaze u inostranstvo, nažalost. To je ona strana koju gosti ne vide, a sa kojom sve gazde, menadžeri, upravnici, vode veliku borbu. Obično je to stari kadar koji je na izdisaju, na izlazu – rekao je za Luftiku sadašnji menadžer Srpske kafane.

Personal je izuzetno bitan za samo mesto.

– Imali ste kafane, u nekom starom Beogradu sedamdesetih, osamdesetih godina, kad su mahom bile društvene organizacije i restorani. Upravnik je ’vukao’ svoj personal koji je on oblikovao kako on želi. Cela ekipa je išla za njim, svi oni su imali i svoje goste. Svaka kafana u gradu imala je svoje goste. Ovo nije autobuska stanica. Gost mora da stekne poverenje. I u kuvara i u konobara. Bez toga nema uspeha. Mladi ljudi nemaju strpljenja – kazao nam je u dahu, a zatim nastavio u pokušaju da nam dočara koje sve prepreke muče ugostitelje.

Srpska kafana 3
A.K.

– Ugostiteljstvo vam je kao vinograd. Mora da gajite, da obrezujete, okopavate, prskate, pa tek posle izvesnog vremena dolaze plodovi tog rada. Mladi ljudi nemaju vremena da čekaju, a u jednu ruku ih i razumem. Sve je skupo. Život je skup. U Beograd je došlo dosta ljudi iz unutrašnjosti. Retko ko od tih ljudi koji rade u ugostiteljstvu je imao sebi da kupi stan. Svi oni stanuju negde privatno. Iznajmljuju stan, imaju obaveze prema stanodavcima, dažbine… Taj materijalni momenat je najveći. Gubimo mlade ljude i niko nema više živaca da se bavi ugostiteljstvom na pravi način – smatra naš sagovornik.

Srpska kafana 4
A.K.

Kakva je onda budućnost kafana?

– Budućnost nije sjajna. Kafana kao kafana će opstati, ali neće više biti onih starih kafana sa onim starim duhom, šmekom. Nekada je maltene svaka kafana imala svoj miris. Tačno se znalo gde ulazite, imalo je svoj miris od dima, kuhinje, hrane koja je na stolu. Danas je sve postalo sterilno. Imate 70 posto ’fancy’ lokala gde je uloženo novca sačuvaj bože, koji imaju jako dobru opremu, ali šta je problem kod njih? Oni traju kao i svaka moda, dok Madera opstaje i dan danas, Skadarlija, Franš koji drži svoje standarde preko trideset godina. Toga će biti sve manje – smatra on.

Kuhinja je izvrsna u Srpskoj kafani.

– Da ne ispadne kao neka reklama, ali zaista imamo jako dobru kuhinju. Kuhinja nam je najbolji deo lokala. Evo recimo danas imamo u ponudi, što retko gde možete da nađete, jagnjeću, teleću i riblju čorbu, kao i goveđu supu, koje su sve podjednake, istog standarda. Nije otaljavanje, nego je baš uložen trud u nju. Da iznesem i slobodno vas pitam da li ste zadovoljni – ukazuju iz osoblja kafane.

Srećni su zbog ukidanja propusnica jer su i oni kao i mnogi drugi lokali nekako preživeli zahvaljujući jedino razumevanju vlasnika. Nije bilo profita, ali je restoran uspeo da preživi. Ovde uglavnom svraća starija publika, te nisu imali mnogo problema zbog zelenih sertifikata.

Međutim, problem je što su se mnogi odvikli od ustaljenog dolaska u svoju omiljenu kafanu.

– Retko kad se dešavalo da gost dođe i da nema adekvatan zeleni sertifikat. Obično ova starija publika je savesna i neće sa tim da se igraju. Ali se ozbiljno odrazilo na posao. Postoje mnogi ljudi koji imaju naviku da idu u lokal. Posle izvesnog vremena, godinu, dve dana uz zabrane i ograničenja, ljudi su se odvikli od restorana. Shvatili su da mogu da žive i bez kafane. Mislimo da će trebati jedan dobar period da se stvari vrate na staro, mada sumnjam, jer se događa i ova nesreća u Ukrajini. Ljudi čitaju novine, razmišljaju ne samo za danas, nego i sutra – realno analizira presek stanja u kafanama, ali i državi i društvu.

Srpska kafana 6
A.K.

Činjenica je i da bi Srbin poslednji dinar dao za kafanu. Hoće li naredni period biti uspešniji?

– Očekujemo bolje, nadamo se. Ne bih radio ovaj posao da se ne nadam da će biti bolje – poručio nam je menadžer Srpske kafane.

Herceg Novi

Jedna od najmanjih, ali vrlo autentičnih kafanica nalazi se na potezu između Doma omladine i Skadarlije. Skrivena u samom centru grada nepoznata je i mnogim rođenim Beograđanima. U svemu tome leži neka čar kafane Herceg Novi.

Čuveni Zoki je gazda kafane, a za Luftiku je izdvojio par minuta kako bi porazgovarali o aktuelnostima, ali i onim simpatičnim anegdotama i brojnim karikaturama na zidovima. Razgovor je bio izuzetno zanimljiv.

Propusnice su ukinute, jeste li osetili ove mere?

– Kako da ne. Propise smo poštovali, jer tu nema igranja – započeo je Zoran za Luftiku.

Zbog propusnica neke stalne mušterije nisu mogle da dolaze u večernjim satima. Jeste li mnogo gostiju izgubili nakon svega? Kako ste preživeli, opstali u ove dve godine?

– Normalno da je bilo da ne može. Isto kao i ti. Ti si izgubio prijatelja, a ne gost da li će da dođe u kafanu. A kako, još nisam, tek preživljavam. Pitanje je šta znači opstao. Ali biće valjda bolje i ne mogu da se žalim, svima je tako, pa i meni – kazao je.

A ova poskupljenja?

– Imaš bre ti nešto lepo da me pitaš? – s pravom mi je odbrusio dok nisam rekao „imam“.

– E, to me pitaj. Pusti ovo šta bi bilo kad bi bilo – kroz osmeh smo nastavili razgovor.

Herceg Novi 6
A.K.

Koja je to duša kafane Herceg Novi? Šta biste poručili ljudima, zbog čega moraju da svrate u vašu kafanu?

– A šta ja znam, kafanu čine gosti. Možda imaju još dve kafane u kojima su stolice stare 60 godina, poneka se i klati. A ne ono, velika čaša, tri slamke, parče pomorandže i onda te udare po ušima. Dođe neki novinar, sediš sa njim popričaš nešto. Predsednik Akademije nauka je bio ovde. Sediš sa njim i kad čovek počne da priča ti ga gledaš kao da te je omađijao. Ni levo ni desno očima, već slušaš šta čovek priča, a priča istinu. Dođeš da sedneš, pojedeš, ne platiš to premnogo, da se ne osećaš loše, da psuješ i kafanu i kelnera i malu platu, veliki račun. Zbog toga treba doći – ispričao mi je Zoki, a onda nastavio u svom stilu.

– Ovde kad dođe čovek, prvo vidi ove pločice i pita me ’gde si kupio pločice? Je l ti to kupio pradeda?’ Stavljene su ’37 godine i pogledaj kako se sijaju – pokazuje mi prstom.

Koje goste najviše voli?

– Najbolji gosti su mladi. Evo baš sinoć u kafani neki mladi dečaci. Oni kad počnu da se smeju, ta deca, meni bude smešno kako je njima lepo. Pa se smejem i ja. Ove što pričaju o kladionici, da li je bio penal ili nije, te teram napolje – strogo će čika Zoki.

Herceg Novi 2
A.K.

Odakle ovoliki broj karikatura po zidovima kafane? Jedna od njih je i velikog glumca Petra Kralja za kog se priča da je bio rado viđen gost u Herceg Novom.

– Dolazili su stalno karikaturisti iz Politike, Novica Kocić i Dragan Toša Stojanović. Petar Kralj je stajao tamo za šankom. Kad ulazim unutra on kaže ’gde si Zoki, šta ima?!’ Ja mu kažem: ’Al govore ništa tata, ništa tata.’ Uz jednu vodku, ceo Crven ban mi izdeklamuje. Tu on i ja u šanku i konobarica. Navraćao je stalno kad ga nanese put – objasnio nam je gazda ove krajnje originalne kafane.

Kako on vidi današnje kafane?

– Ranije dođeš sa drugarom, devojkom, prijateljem, ženom i pričaš. Sad dvojica drže telefon, a ovaj treći im pokazuje šta je on video – kaže.

Herceg Novi 5
A.K.

Nemate wifi?

– Ma kakav wifi. Mene kad pitaju uvek kažem da ne znam ni šta je to. Novo je vreme – ocenjuje.

Specifičan i vrlo jednostavan jelovnik možete uvek naći u Herceg Novom. Par jela sa roštilja, salata, lepinja, žestoki alkohol, tri vrste piva. Nema kafe.

– Mali je prostor, par stvari sa roštilja, deda dovede unučiće, pojedu ćevape i to im je to. Šta ima kuvano? Kuvana jaja, ako date da skuvamo. Ako ne, nema ništa – smeje se Zoki i prisutni gosti.

Veruje i on da mora biti bolje.

– Valjda će biti bolje. Biće sigurno, kako je bilo ove dve godine – zaključuje gazda Zoki.

Staro Užice

Užice na Auto-komandi već decenijama je obavezna stanica svim bludnicima ovog grada. Političarima, biznismenima i onima koji se tako osećaju, policajacima, sportskim radnicima, klošarima, prostitutkama, raznim švalerima i švalerkama, drugarima, i drugaricama. Svima koji traže utočište u bilo koje doba dana ili noći, uz dobru klopu, piće i muziku sa radija.

Od kada je pre godinu dana od korone preminuo legendarni konobar ove kafane Dragan Topalović Žuća, nekako nisam imao snage i entuzijazma da ponovo dočekam jutro ili podne baš na ovom mestu. On je čovek koji je pre smrti morao da napiše knjigu o svom kafanskom životu, enciklopediju koja je ušima upijala informacije u nekoliko prostorija ove čuvene kafane.

Neke tajne je odneo sa sobom dragi Žuća, a neke će se nove stvarati i dalje na ovom mestu. Kada vas put nanese u Beograd, kada ne znate kuda u 2 ili 3 ujutru, kada ne želite da prekidate zabavu već da uživate u činjenici da ste živi među svojim prijateljima, vrata Užica će uvek biti otvorena i nikada reč fajront nećete čuti. Ova kafana ne prestaje sa radom i to je svakako jedna od njenih najvećih prednosti u odnosu na sva druga mesta u gradu.

Ateljei na Petrovaradinskoj tvrđavi postaju kafane i noćni klubovi?

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

4 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap