Film Magazin

Omiljeni holivudski Drakula putem besmrtnosti krenuo iz subotičkog pozorišta

bella lugoši
Printscreen

Subotičani imaju mnogo razloga za ponos i diku, a među njima je i jedna, ostatku Srbije, malo poznata činjenica da je slavni Drakula svoju karijeru započeo upravo u ovom gradu.

Kada bi Narodno pozorište u Subotici imalo svoj „Hol slavnih“, u njemu bi istaknuto mesto imao holivudski Drakula – Bela Lugoši. Bela je glumačku karijeru počeo u Subotici, u pozorištu iza šest stubova.

U Suboticu je došao iz banatskog mesta Lugoš kraj Temišvara, odakle je bio i Ištvan Ivanji, pisac istorije Subotice 1886. godine. Za razliku od svog zemljaka koji je došao kao profesor u Gimnaziju, sedamnaestogodišnji Bela je morao da zarađuje svojim rukama.

Radio je na železnici kada ga je Pešti Ihas Lajoš, direktor subotičkog pozorišta, pozvao da ostvari svoju veliku želju, da bude glumac. Ko je tada mogao da zna da će ovog momka svet upamtiti do današnjeg dana, kao autentičnog filmskog Drakulu.

Bela Lugoši je rođen 1882. godine u Lugošu, u tadašnjoj Austrougarskoj (današnji Lugoj u Rumuniji), pod imenom Béla Ferenc Dezső Blaskó.

Bio je četvrto dete Paule de Vojnich i bankara Ištvana Blaškoa. U svojoj dvananaestoj godini je napustio rodni grad da se više nikad ne vrati, ali je kasnije za prezime uzeo mesto svog porekla – Lugoši.

Njegov otac je umro nakon što je izgubio svu ušteđevinu pa se majka Paula preselila u Suboticu kod najstarije ćerke Vilme, koja se tu udala. Majčino devojačko prezime Vojnić nagoveštava da su, sasvim moguće, u Subotici imali još rodbine.

Za njima je u Suboticu došao i Bela, da živi kod sestre i majke. Žarko je želeo da glumi, što je i dočekao 1901. godine, kada ga je sestra Vilma preporučila direktoru subotičkog pozorišta.

lugosi
Foto: preuzeto sa gradsubotica.co.rs

Njegov prvi nastup bio je u horu, u jednoj opereti. Vremenom je napredovao i ostvario više manjih uloga tumačeći Šekspirove likove. Sve će to pasti u zaborav kada jednog dana bude univerzalno identifikovan sa Drakulom.

Od 1912. godine nastupao je u budimpeštanskom Narodnom pozorištu, igrajući Romea, Hamleta, Viljema Tela… U Nemačku je emigrirao 1920. godine, da bi se u decembru iste godine iskrcao kraj Nju Orleansa. Zahvaljujući markantnoj pojavi i mađarskom naglasku, Lugoši je 1927. dobio ulogu grofa Drakule na Brodveju.

Ta uloga, koju će nešto kasnije ponoviti i na filmu, učinila ga je slavnim. Međutim, ona mu je i ograničila karijeru, s obzirom da je od tada pa do kraja života primao isključivo ponude za uloge egzotičnih negativaca. Uspeh uloge grofa Drakule izbrisao je njegovu raniju pozorišnu reputaciju, kao glumca u klasičnim i romantičnim karakterizacijama.

U vreme njegove najveće holivudske slave, Lugošijeva sestra Vilma (udata Loosz) živela je u Subotici. Umrla je na Paliću 1942. godine. Njen sin Bela je nakon rata, 1949. godine, otišao u Ameriku za svojim ujakom i slavnim imenjakom.

U poznim godinama Lugoši je dočekao da njegova zvezda potamni, međutim, 50-ih je upoznao filmadžiju Ed Wooda koji mu je dao glavne uloge u par svojih filmova : “Glen ili Glenda” i “Nevesta čudovišta”, tokom čijeg snimanja je Lugoši nakratko završio u klinici za odvikavanje od morfijuma.

bela
Printscreen

Tih nekoliko filmova bi pali u zaborav da osamdesetih godina Wood nije proglašen za „najgoreg reditelja svih vremena“. Godine 1994. snimljen je film „Ed Wood“, koga igra Džoni Dep, dok Belu Lugošija glumi Martin Landau.

Lugošijeve uloge istočnjačkog ludaka ili ludog naučnika, uvek su bile značajne i ubeđujuće, ali nikad nagrađivane. Ironijom sudbine, Martin Landau je za tumačenje lika Bele Lugošija – dobio Oskara.

U vreme snimanja filma “Plan 9 iz svemira”, pogodio ga je srčani udar od koga je i umro 1956. godine. Lugoši je sahranjen u kostimu Drakule, na zahtev sina i četvrte supruge, iako, uprkos popularnom verovanju, to nikada nije bila njegova želja.

Kada je poslednji put legao u mrtvački sanduk, rodila se još jedna filmska legenda – besmrtni Bela Lugoši.

Njegova karijera i lik Drakule inspirisao je poznati bend „Bauhaus“ da 1982. objavi muzički hit pod nazivom „Bela Lugosi’s dead“, a pesma se i dalje nalazi na listama muzičkih sladokusaca koji gaje posebno poštovanje prema kreativnom izrazu tog doba.

Izvor: Lansky, gradsubotica.co.rs

Glumac Kristijan Bejl prešao u pravoslavlje zbog Srpkinje Sandre, 22 godine su u srećnom braku

Redakcija Luftika.rs

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

33 Shares
Share via
Copy link