Gradske zelene površine igraju ključnu ulogu u snižavanju letnih temperatura i očuvanju bioraznolikosti. Zbog toga grad Beč subvencioniše ozelenjavanje fasada, krovova i zajedničkih unutrašnjih dvorišta u iznosima od 3.200 do čak 20.200 evra.
Čak 53% gradskog područja u Beču čine zelene površine. Čak se i u samom središtu grada pored parking mesta mogu naći male, privatne zelene oaze kao što su balkoni, vrtovi, ali i unutrašnja dvorišta ili krovne terase. Upravo su oni od velike važnosti u borbi protiv velikih vrućina te zaštiti klime i bioraznolikosti u gradu. Ozelenjene površine isparavaju vodu, hlade prostore u svojoj neposrednoj blizini te pružaju stanište i izvor prehrane za insekte i ptice.
Zavisno od toga šta građani žele „zazeleniti“, za projekte ozelenjavanja fasada mogu dobiti najviše 5.200 evra, za sadnju biljaka u unutrašnjem dvorištu zgrade 3.200 evra, dok se za uređenje zelenih krovova odobrava najviše 20.200 evra po projektu.
Kako bi podtaknuo građane da u što većoj meri ozelenjuju svoje životne prostore, Grad Beč podstiče ozelenjavanje krovnih terasa. Površina krovnih terasa koje se mogu ozeleniti u austrijskoj prestolnici iznosi čak 5.000 ha, a za njihovo ozelenjivanje stavljeno je i do 20.200 evra na raspolaganje.
Ozelenjavanjem fasada zgrade se rashlađuju, a zimi čuvaju toplinu. Beč sufinancira njihovo ozelenjivanje i sa do 5.200 evra.
Unutrašnja dvorišta pružaju mesto odmora i u gusto izgrađenim gradskim područjima, a za njihova ozelenjivanja Bečlije mogu dobiti i do 3.200 evra. U sve to uključeno je i savetovanje o odgovarajućim biljkama i načinima sadnje i uzgoja.
Od 2008. grad Beč odlikuju zelene površine uređene na posebno ekološki prihvatljiv način i primeri uspešnog ozelenjavanja životnih prostora, bilo da se radi o vrtovima, fasadama, balkonima, krovnim terasama ili dvorištima.
Tako je nedavno vrt s jezercem u gradskom okrugu Hietzing odlikovan kao zelena oaza. Zbog nekorištenja đubriva i hemijskih sredstava za prskanje i zaštitu biljaka u vrtu je nastao pravi prirodni raj za veliku noćnu paunčad, viline konjice, smeđe krastače, male vodenjake, jelenjake i žute perunike.
Poslednjih je godina odlikovano 225 zelenih oaza.
Član gradskog veća za zaštitu životne sredine Jürgen Czernohorszky naglasio je kako svaka pojedina zelena oaza pozitivno utiče na gradsku klimu te pružajući hladovinu i isparavajući kišnicu pomaže u rashlađivanju tokom letnjih meseci. Ozelenjavanje fasada bršljanom i divljom lozom nije samo ugodno za oko, nego može i znatno smanjiti korištenje klima-uređaja.
Biljke penjačice su dobra mesta za gnežđenje ptica, a divlje pčele i leptiri još će u kasnu jesen obletati cvetove bršljana. Takva vertikalna livada doprinosi očuvanju bioraznolikosti grada, a stanovnici zgrade mogu u njoj uživati iz prve ruke.
Pretvaranje krovnih terasa u zelene oaze zahteva još manje truda: umesto šljunka može se postaviti mahovina ili čuvarkuće. „Grad Beč potsiče svoje građane da ozelenjavanjem svojih životnih prostora pridonose povećanju kvaliteta života i biološkoj raznovrsnosti u gradu“, izjavio je Czernohorszky.
Ozelenjene fasade, krovovi i zajednička dvorišta samo su neki od projekata kojima se grad Beč bori protiv klimatskih promjena. Tako se u austrijskoj metropoli godišnje posadi i do 4.500 stabala, a dosadašnjih 60 kilometara uređenih plaža za kupanje uz Dunav se neprestano proširuje.
Osim toga, Beč do 2025. godine planira urediti dodatnih 400.000 kvadratnih metara zelenih površina u šta spada 30.000 kvadratnih metara veliki park u okrugu Seestadt Nord.
Raspršivači vodene pare, prskalice i česme kojih je u Beču oko 260 snižavaju temperaturu javnog prostora u kojem su postavljene, a i pružaju oblik zabave za najmlađe. Za projekte pojedinih gradskih okruga u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica, grad Beč je do kraja 2025. godine na raspolaganje stavio ukupno 100 miliona evra, tj. 20 miliona evra godišnje.
Izvor: Eko vesnik
Drvo u bukagijama, zabetonirano na sred parkinga ispred zgrade u Novom Sadu
Dodaj komentar