Magazin Novi Sad

Botanička bašta u novosadskoj zgradi – mala oaza ponos kvarta, komšijama smetnja (FOTO)

Foto: Privatna arhiva

„Nije dovoljno samo živeti“ piše Hans Kristijan Andersen u bajci o leptiru. „Potrebno je malo sunca, malo slobode i malo cveća“. Toliko je bilo potrebno i da živi u nekom drugačijem ruhu hodnik sprata jedne stambene zgrade na novosadskom Limanu, koji je jedna sugrađanka pretvorila u pravu malu oazu, na diku brojnim komšijama.

– Cveće sam donela ovde iz jednog restorana koji sam držala. Želela sam da ova svojevrsna baštica bude lep detalj u ovom ćošku.

Tu su hibiskus, drvo života, dracene, difembahije, kaktusi, razne puzavice…

Foto: Privatna arhiva

Za ovaj nesvakidašnji i lep potez Olge Popov čuli smo od njene sestričine Tamare, kojoj je svaki dolazak kod tetke baš ta baštica činila posebnijim. A onda je Tamara čula da njena tetka ima rok od deset dana da sve svoje cveće iz hodnika skloni i odlučila da sa nama podeli njenu priču. Čule su za to i neke od komšija koje su se cvećem u zgradi ponosile.

– Jedna komšinica je u šali rekla da će zvati komunalnu policiju da ukloni brezu ispred njene terase, jer joj zaklanja pogled – kroz smeh priča Olga, koju smo pozvali kako bismo otkrili zašto i kome njeno cveće smeta.

– Zaista sam se iznenadila kada sam to čula. Imamo grupu u kojoj se dopisujemo i niko mi nikada nije rekao da postoji problem. Čak su mnoge komšije, njihovi prijatelji i rođaci dolazili na moj sprat kako bi se ovde fotografisali. Jednom me je dočekala nova saksija sa filadendronom i porukom od komšije „Kod mene zamire, a po svemu sudeći, kod tebe će zaživeti“ – dodaje s ponosom u glasu.

Olga nam objašnjava da su u tom delu zgrade uslovi za cveće idealni.

– Ovo je nadogradnja i na vrhu je leksan, tako da je ovo prava mala staklena bašta.

Za staklenu baštu u zgradi, ipak, nemaju svi sluha. Za novinarska pitanja sluha je imala upravnica zgrade u kojoj Olga živi.

Foto: Privatna arhiva

– Meni cveće ne smeta, ja živim u prizemlju, a i sama volim cveće. Pojedinim komšijama, međutim, smeta. Neki se bune i kažu da im je prljavo, da zemlja pada na stepenište. Drugi kažu da saksije oštećuju gelendere. A ja sam praktično između dve vatre. Nezadovoljne komšije se obraćaju meni i pozivaju se na zakon.

A u Zakonu o zajedničkom stanovanju piše da se „zajednički delovi zgrade mogu koristiti samo u skladu sa njihovom namenom, pa se u tom smislu osim otirača ispred ulaza u stan ili poslovnu prostoriju ne bi mogle držati stvari koje direktno ne služe nameni posebnog dela zgrade“.

– Ne želim nikoga da dovodim u nezgodnu situaciju, ali ako neko od stanara odluči da slučaj prijavi komunalnoj policiji, zgrada će platiti kaznu – dodaje upravnica.

Da dovodi i sebe i druge u nezavidan položaj ne želi ni Olga.

– Nemam lični problem, samo mi je žao. Ova priča treba da ide u pravcu da ljudi nešto što je lepo nekada žele da upropaste. Cveće obilazim dvaput dnevno, a svaki drugi dan usisavam hodnik. Meni se niko od nezadovoljnih stanara nije lično požalio – dodaje.

Dodajmo i to da isti onaj Zakon kaže da se „korišćenje zajedničkih delova zgrade može urediti pravilima o međusobnim odnosima vlasnika, te je moguće odrediti da se u zajedničkim prostorijama zgrade (ukoliko su stepenište i hodnik dovoljno prostrani) može držati cveće u odgovarajućim posudama i slično“.

Foto: Privatna arhiva

Ne kaže Zakon, ali kaže jedna izreka i da cveće peva. Čak i ako ljudi ne čuju. Kako bi Olgino cveće u koje je uložila trud i ljubav nastavilo da peva, ona poziva zainteresovane da joj se jave na mejl adresu [email protected] i da za sebe odaberu neki od cvetova iz te male riznice.

– Već mi se jedan vrtić javio za pelcere – kaže Olga.

Završile smo razgovor, iako uz neku žal sa obe strane, ipak optimistične da ćemo kao društvo nadalje imati malo više razumevanja jedni za druge. Jednu od brojnih Olginih biljki udomila je i redakcija Luftike, sa željom da se među stanarima zgrade sa ovom jedinstvenom bašticom, nakon objavljivanja ove priče, ipak nađe kompromisno rešenje.

Najmlađi upravnik zgrade ima 19 godina, dvorište buja, sve je pod konac, u liftu muzika

Sandra Žigić

Lingvistkinja bačena u novinarsku vatru. Zaljubljenica u umetnost, mediteranske gradiće i kulinarstvo. Reči i začine biram pažljivo

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Sve je to lepo ,ali izvinite bar na fotografijama izgleda da se tuda ne moze proci normalno,ako nosis nesto do stana kao da prolazis kroz sumu.Po mome trebalo bi samo smanjiylti nroj saksija sa cvećem.

    • Tako je! Znam za slucaj gde u zgradi covek drzi 2 dzinovska kaktusa visoka do plafona svetlarnika koji suzavaju hodnik i naravno jako su bodljikavi i idiot ne zeli da ih skloni! A itekakopada lisce, i sire se vasi i bube jer je ostalo cvece zapusteno, tetka je svoje sklonila a ranije dok je fina komsinica bila ziva na tom spratu ona je sve prskala i odrzavala zimi svima koji su cvece tamo unosili. Ne moze to tako

OGLAS

8.4K Shares
8.4K Shares
Share via
Copy link