Magazin

Da li biste voleli da u Basarinoj kolumni u Kuriru pročitate da vam je dete išlo u “Mikino dečije jebalište”?

svetislav-basara

Biće onih koji će reći: Ko si, bre, ti da jednom Basari nalaziš zamerke?!

A onda sam u “svetlu aktuelnih dešavanja” shvatila da niko nikad ne treba da pomisli za sebe: “Ko sam ja da bih digao glas protiv tog i tog”, jer na taj način nepoznati ljudi koji nailaze na ogromne nepravde, mali ljudi kako se voli reći, nikad neće progovoriti, uplašeni da njihov glas ne vredi ni pišljiva boba.

Čitajući Basarinu današnju kolumnu u Kuriru zgrozila sam se načinom na koji je opisao tretman konobarica nekad i sad u njegovom, zapadnosrbijanskom kraju. Piše ovako:

“U vreme moje mladosti, a verovatno je i sada tako, u Zapadnoj Srbiji je na snazi bio nepisani zakon da gazda kafane (ne samo seoske) posle fajronta naguzi konobaricu. To se nije smatralo (verovatno se ni sada ne smatra) kao seksualno uznemiravanje, nego kao radna obaveza, pa čak i kao narodni običaj. Maltene svetinja“, piše Basara u kolumni, dodajući i:

“…ako bi i odlučile da prijave predatora, morale bi da odu u stanicu narodne milicije čijem je komandiru predator povremeno ustupao konobaricu da je i on naguzi.”

Čini mi se da je Basara želeo da osudi takav tretman žena, ukazujući zbog čega su konobarice ćutale, ali mislim da je nazivanjem seksualnog napastovavanja “guženjem” pobrojao simpatije napaljenih gazda kafane, koji su porasli još pola metra u svim pravcima… jer po ovom opisu oni su dovitljivi predatori čije je “guženje konobarice skoro pa svetinja”, a konobarice su one što ih “guze od ruke do ruke sve do komandira policije”.

Ako je i hteo da prostačkim rečnikom gazda kafane opiše višedecenijski problem konobarica, bilo bi dobro da je koristio navodnike. Onda bismo znali da gazde kafane gledaju na to kao “guženje”, a ne Basara.

Kako se konobarice zapadnosrbijanskog kraja osećaju posle ovakvog teksta? Ispada da je svaka od njih na razgovoru za posao dobrovoljno pristajala na seks posle radnog vremena, jer je, kaže Basara to “deo tradicije i narodnog običaja”. Još su umele da imaju i seks sa komandirom, jer je gazda tako rekao. Ne banalizujem stvari, ali ovakav opis tretmana konobarica ne služi njihovoj odbrani, već omalovažavanju.

Onda rekoh, daj možda sam nešto pogrešno skapirala, otvorim jučerašnju kolumnu u kojoj Basara piše o slučaju Aleksić – Radulović kad naletim na ovo: “Pre ne znam koliko, ajde da kažemo deset godina, slučajno sam (na RTS-u, čini mi se ) pogledao emisiju posvećenu Mikinom učilištu – dečijem jebalištu.”

“DEČIJEM JEBALIŠTU.”

Okej, recite mi da li se ovako bori protiv nasilja nad decom? Da li je ovo najbolji opis škole koju su pohađala deca, ni kriva ni dužna smeštena u to bolesno Aleksićevo grotlo? Zamislite da je vaše dete išlo u tu školu, da li biste voleli da u Basarinoj kolumni pročitate da vam je dete išlo u “dečije jebalište”? Nismo ludi, jasno je šta je Mika tamo radio, ali da li je moguće da neko pri zdravoj pameti može da napiše “dečije jebalište”, očekujući da pobroji svojom bezobzirnošću simpatije čitalaca.

Ne, ovo nije način da se brane oštećeni. I uopšte mi nije jasno kako ovo prolazi. Da je školu Mike Aleksića “dečijim jebalištem” nazvala Karleuša punila bi štampu razapeta na krst nedelju dana minimu. Tužili bi je roditelji, listalo bi se po zakonima o pravima deteta, navodili članovi, uzimala njena deca u usta, digla bi se roditeljska buna. Ovako, to je napisao Basara… novinarska sloboda… koju je mogao iskoristiti da sočnije opiše “čika Miku”, kao i gazdu seoske kafane i komandira policije. Ovako oni su samo dobili izlizane termine “predatora” i “sociopate”. Nigde pedofil, nigde manijak, nigde “novinarskom slobodom omogućeno” napaljenik kafane, nigde ništa, ali je zato Mikina škola “dečije jebalište”, a konobarice se “guze jer je to deo tradicije”.

Pokušao je da kaže istinu, ali ju je svojim rečnikom u nekoliko navrata grubo, bezobzirno, vulgarno sam poništio (ili pak, potvrdio).

 

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Basara je alkoholicar koji rasprodaje ono talenta sto mu je ostalo van domasaja alkohola, za mrvice koje mu AV baci

  • U svojoj finoći mašiš poentu. Basara je stvari nazvao pravim imenom. On se ne zaklanja iza eufemizama.

1.9K Shares
1.9K Shares
Share via
Copy link