Magazin

Štulić je malograđanski buntovik izgrižen od mržnje koji sipa žuč na svakog ko ga pomene

azra
Foto: Wikipedia

U situaciji izazvanoj planetarnom pandemijom, muzičkih vesti skoro da i nema. Osim nekih onlajn koncerata, tih corona live-aidova u kojima su svetski rokeri u “papučama” iz svojih palata i dvorišta svirali u humanitarne svrhe. Ili agencijskih vesti o nekom superstaru koga je stigao virus.

Ipak, jedna knjiga izazvala je veću prašinu nego desetine albuma i koncerata. Radi se o autobiografiji “Sve bio je ritam” Borisa Leinera – bubnjara grupe Azra.

Knjiga je izazvala ogromnu pažnju tek što je došla na rafove. Razlog je to što ona nije oficijelna autobiografija u kojoj se spominje prva ploča, prvi set bubnjeva koji su tata i mama kupili svom sinu rokeru, važni datumi. Čak su i biografije prepune bibliografskih gnjavaža, piše Branko Rosić.

Ovo je sočna autobiografija gde su pobrojani počeci Azre, detalji s pravih turneja, magnetizam Džonija Štulića. Okej, toga ima i u ostalim sećanjima muzičara, ali u ovoj knjizi, Leiner vraća događaje iz bekstejdža, čak i scene seksa, pa i scene grupnog seksa u kojima su on i Štulić. Pa priznanje krađa u Holandiji, odlazak u kafić slavne Silvije Kristel (Emanuela), priznanje sujete kada u istoj toj Holandiji sazna da će ga dublirati ritam mašina, pa sve do prvog zajedničkog antiratnog rok koncerta srpskih i hrvatskih muzičara u Berlinu.

Džoni Štulić je prošle nedelje napao svog bivšeg člana negirajući epizode iz knjige, bivši član Azre Jurica Pađen demantovao je da je Leineru saopštio da više nije član benda, a dva moja prijatelja su mi rekli: “Mi mislimo da je u knjizi sve tačno, a da li je bilo tog ili onog datuma, koga briga.”

***

“U vrijeme naše suradnje Johnny je bio istinoljubiv i galantan. Upravo to me je najviše prenerazilo u ovom napadu na mene. Ispada da je bio svetac i nikad nijednu curu nije pipnuo”, rekao je između ostalog Boris Leineru intervjuu za novi Nedeljnik.

Novinari trče da objave svaku njegovu psovku i uskličnik. Da nije bilo nas, misliš da bi itko ovako intenzivno i stalno pričao o tom čudaku koje je napustio ove prostore prije trideset godine?

Umesto da kao malograđanski buntovnik iz nekog bezličnog holandskog gradića sipa žuč na svakog ko ga na bilo koji način spomene i žandariše nad svojim opusom, mogao je jednostavno stvarati. Naposljetku, od svih nas će ostati samo dobra muzika.

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU.

Džoni Štulić odgovorio na SVE: U Jugo ratu izabrah svoju stranu i sa bandom se ne mirim

38 Shares
Share via
Copy link