Nazima Khairzad iz Avganistana, zemlje u kojoj se od žena očekuje da se bave kućnim poslovima, ne idu u školu i ne bave sportom osvojila je bronzanu medalju na ski trci u Pakistanu prošle godine.
Tako je svojoj zemlji donela prvu medalju u istoriji Avganistanskog ženskog skijanja.
Ova heroina prkosi tradiciji i pretnjama koje dobija od muškaraca, da bi sledila svoje najveće strasti u životu: skijanje, planinarenje, trčanje i bavljenje sportom.
Ukoliko se devojka bavi sportom, za nju će reči da nije dobra, ovako svoju priču počinje Nazima i na nešto lošijem engleskom objašnjava, da se nije sve završilo na komentarisanju, dobijala je telefonske pozive od nepoznatih ljudi koji su joj pretili smrću, zbog toga što je počela da skija.
Školovanje zabranjeno devojčicama
Avganistan je zemlja rastrzana konfliktima, stranim interesima i radikalzmom poslednjih 40 godina bez dana mira. Takođe, ova zemlja je jedna pd najkonzervativniji na svetu gde žene i devojke nemaju uvek pravo na školovanje I zaposlenje a o bavljenju sportom da ne govorimo.
Nazima je rođena u Kahmad distriktu odakle se sa tri godine zbog porodičnih problema i Talibana odselila u Bamiyan.
U njenom rodnom mestu Kahmand, devojčicama nije dozvoljeno da idu u školu i na ulicu ne smeju da izlaze bez burke. U gradu Bamiyan, gde sada živi se oseća mala promena u odnosu prema ženama. Ovde je završila školu i namerava da upiše studije.
View this post on Instagram
Skijanjem je počela da se bavi slučajno, na poziv trenera kojeg je srela na tribinama kada je bodrila brata na školskom takmičenju. Njena majka je, kada je čula da Nazima želi da trenira skijanje rekla da je to nemoguća misija.
Njihova rodibina iz Kahmad distrikta ne šalje devojčice čak ni u školu, a da nju puste da trenira skijanje bio je potpuno nezamilslivo. Posle monogo suza je ipak dobila dozvolu roditelja i krenula na skijanje a treninzima se pridružila i njena mlađa sestra.
Rodbina joj je govorila da je prava srećnica jer od oca ima veliku podršku i dozvolu da se bavi sportom. Opšte prihvaćeno je da devojčice ne idu ni u školu a sportom se ne bave. Ukoliko bi devojka izašla na džoging, muškarci bi dobacilvali razne grozote. Nazin je sa sestrom na planinarenju doživela da je izvređaju pa su se taj prvi pokušaj prekinule i vratile se kuci. Ali, nisu odustale, sledeći pu,t na planinarenje su otišle rešene da ne žive od tuđih komentara i uvreda i da moraju da istraju.
Za skijanje je mislila da je jako teško a danas kaže da je to najlepši sport na svetu. Prošle godine je učestvoala na trci u Pakistanu i osvojila bronzu. Ta medalja je ujedno u prva medalja u istoji avganistanskog ženskog skijanja.
Odlazak u Pakistan je ostavio dubok utisak na Nazin. Kada se vratila kući u Bamiyan , provela je nedelju dana u krevetu u depresiji jer ju je duboko potreslo koliko je život u Pakistanu drugačiji od onog koji ona živi u Avganistanu.
U Pakistanu je mogla da ide gde poželi, trenira svaki dan, priča sa kim želi. Da bude slobodna i srećna.
Bamiyan ski klub
Skijanje u Avganistanu u gradu Bamyan počelo je 2011. godine kad je novinar Christofer Zhurcher, obilazeći planine pokrivene velikim snežnim pokrivačem primetio da postoje sjajni uslovi za skijanje i da ima potencijala za skijalište. Nakon toga je počeo da dolazi sa skijašima iz inostranstva i da uči lokalne stanovnike da skijaju. Od te godine se u Bamiyan održava takmičenje Afganistan ski chalenge i školica skijanja za decu.
Međutim, u Avganistanu ne postoji ski lift pa su nekom trenutku u sezoni osmislili motorcikl koji je pokretao kanap za izvlačenje, dužine oko 250 m. Ovo je ipak mnogo značilo skijašima jer su mogili da se spuste više put, dok bez ovog improvizovanog lifta do vrha planine nazad, i najsnažniji mogu da se popnu najviše dva puta za ceo dan.
Eva zu Bek , blogerka iz Pakistana koja je i zabaležila prilču o Nazimi, pokrenula je kampanju za prikupljanje donacija kako bi izgradili ski litf za skijaše iz ovog avganistanskog grada. Deo novca je namenjen za Nazimine studije. U kratkom roku je prikupljeno 10.000 dolara.
View this post on Instagram
Nazin kaže za žene u Avganistanu da su ne žive život već samo postoje. Plaši se da se situacija neće promeniti nikada a posebno ako Talibani preuzmu vlast.
Za sebe je odabrala rizičniji put ali kako sama kaže bez rizika nema dobre priče.
Želja joj je da promeni živote svih devojaka u Avganistanu i da zbog toga prvo menja svoj i prihvata rizik koji sa sobom nose njeni postupci.
Avganistan zabranio devojčicama da pevaju jer će se tako fokusirati na obrazovanje
Dodaj komentar