Kolumne

Da sam pogledala video Ane Bučević dok sam se rvala sa anksioznošću, mislila bih da sam *ičkica koja nije uspela da izvibrira visoku vibraciju

ana-bucevic

Nekako je do mene stigao video u kom Ana Bučević priča o depresiji i tabletama. Video je snimljen pre četiri godine i imao je 270 hiljada pregleda.

Da sam ovaj video pogledala 2007. godine kada sam se rvala sa generalizovanim anksioznim poremećajem, sjebala bih se načisto, kao što sam trenutno u nekoj nelagodi jer sam radi teme gledala i slušala ovu ženu jedno sat vremena. Moram priznati da je nisam baš razumela jer je kao kec iz rukava za dobar život i upoznavanje sebe spominjala tapkanje, pararelnu realnost, vortex, vibraciju, manifestiranje, rezoniranje… Kao nekom ko je doživljavao nalete panike i straha da će završiti u ludnici svezan u belu košulju, Anin video o depresiji i tabletama ubedio bi me je da sam zaista za ludnicu. Zbog čega?

Ana priča da je depresija negovanje misli koje ničemu ne služe i svojevrsan “momentum” (evo ga još jedan termin koji nisam skapirala) što navodno znači da sam “dugo vremena bila na niskoj vibraciji”. Dakle negovala sam negativne misli, sama sam kriva.

Ajmo dalje, kao rešenje predlaže da se nešto promeni. Navodi primer neke žene koja se borila sa depresijom i koja je naprasno odlučila da svaki dan ide u teretanu, i da je ta odluka nju bukvalno iščupala iz depresivnosti.

Depresivan čovek koji je ne daj bože podgledao ovaj video verovatno je potonuo još više, jer on, eto, ne može da skupi snage ni da ode do toaleta, a kamoli da radi čučnjeve u teretani. I koliko god da je Ana teretanu spomenula samo kao primer potrebne promene, treba da razume da neki ljudi sa teškom kliničkom depresijom nemaju volju ni da otvore oči, a ne da pakuju flašicu vode, patike i peškirić za teretanu u kojoj će da treniraju za pobedu nad depresijom.

Najgore što se može savetovati čoveku koji ima anksioznost ili depresiju jeste: trgni se, pokreni se, sve je to u tvojoj glavi, sve je u tvojoj glavi, tvojoj glavi, kako misliš tako živiš, budi pozitivan, pozitivne misli – pozitivan život… jer to nedvosmisleno znači da su ljudi u depresiji sami sebe bacilli u depresiju jer nisu pozitivno mislili, glava im ne valja, a sad nikako da izađu iz nje jer nemaju snage da se trgnu.

Kakvo ubijanje u pojam. Kakvo bacanje krivice na čoveka koji se mesecima bori sa depresijom i koji je možda koliko sinoć razmišljao da se obesi o cev. Tipa “Ko ti je kriv kad ne znaš da vibriraš pararelnu realnost u kojoj nisi depresivan”.

Ana je otišla u pomenutom videu i korak dalje pa je pričala o tabletama za smirenje i iznela šokantnu tvrdnju da korišćenje tableta zavisi od čoveka ili prevedeno na naški: Budi sam svoj doktor. Ako hoćeš koristi, ako nećeš ti tapkaj, stvaraj pararelnu realnostu u kojoj ne koristiš tablete, zamišljaj kako bi se ponašao da si čovek koji ne koristi tablete i istog trena (pucket prstiju) možeš da ih se rešiš.

Slušajući Anu stekla sam utisak da sam 2007. godine bila slaba *ička koja nije uspela da izvibrira visoku vibraciju, koja nije umela da zamisli sebe kao čoveka koji nije anksiozan u toj nekoj paralenoj realnosti, koja je sama kriva jer nije pozitivno mislila, što pijem antidepresive i ne mogu da ih se otarasim pucketom prstiju, što ne živim u vortex-u već u svojoj sobi punoj strahova, panike, očaja u kojoj me ni roditelji, kad uđu, ne shvataju, što nisam u tom momentu jebeni kokreator koji sam bira kako će da živi, stoga Jovana crkni, za bolje i nisi.

Njeno izveštačeno smejanje tokom videa, skupljanje dlanova i mahanje njima, ponavljanje publici ko ovcama “vi morate, morate, morate”, ježenje kože na sopstvene rečenice koju onda pokazuje u kameru, oduševljavanje životom, nekim Abrahamom, vorteksom, tapkanjem… njeni saveti kako manifestirati novac, partnera, kupovinu stana… njeni prekori ako to nije shvaćeno… neodoljivo podsećaju na čas nekog demagoga koji je slatkorečivošću uspeo da okupi publiku koja je u *urcu, jer je jasno da kad ljudi ne vide izlaz lako poveruju svakom. Neki idu i korak dalje pa plaćaju za sedmodnevnu edukaciju, pardon “pružanje jasnoće o kreiranju vlastitog života kroz praksu sa Anom” na kruzeru po neverovatnoj ceni od 2.300 evra.

Kada sam pročitala opis tog putovanja osetila sam nelagodu kao i dok sam gledala njene videe na youtubu, jer je sve konstanto usmereno na to: Dragi moji kokreatori, vi vibrirate svoj život, vi privlačite novac, vi privlačite ljubav… dođite da slušamo valove, da upijamo sunce, radimo telesne vežbe, meditiramo, plivamo dok nam galebovi lete iznad glava…

Okej, možda sam ja neki cinik, ali me forsiranje cveća i proleća uvek baca u grmlje. Ispiranje mozga. Forsiranje krilatice “pozitivne misli – pozitivan život”. Ta bolesna ushićenost činjenicom da je sve u tvojim rukama i tvojim mislima. Pa ako ti život trenutno nije leptir koji sisa nektar cveta, sam si kriv.

Ne sumnjam da ima onih kojima je Ana pomogla, koji su joj poverovali, koji se udaraju od ujutru po glavi i zamišljaju pararelnu realnost u kojoj ih ništa ne boli, niko nije bolestan, nema depresije, dolazi partner iz čijeg srca ljubav preliva, šef je divan čovek koji daje povišicu i za osmeh, stižu novci od nikad upoznatog rođaka, kupujete konačno stan, tata vam se zahvaljujući vašoj vibraciji rešio raka, vi dobijate dijagnozu ali u tome videte šansu da počnete bolji život… Možda sam pojednostavila, ali meni lično Anina “edukacija” je kao silovanje jadnog mozga kom je dosta njega samog. Kao čupanje nepokretnog čoveka iz kolica da stane na svoje noge.

Preveliki je to pritisak i prevelika su očekivanja koja često dovode do razočaranja i bolne glave od udaranja, izgubljenog kontakta sa ovom realnošću u kojoj postoji mnogo situacija za koje niste uvek spremni pozitivno da odgovorite.

Kad vorteks zakaže, isplivaju sve medijske laži o velikim ljubavima

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

komentara

Klikni da objaviš komentar

7.7K Shares
7.7K Shares
Share via
Copy link